Tramp ogorčen, carine promašile metu: Ko najviše plaća trgovinski rat

Jedan od najviših ekonomskih savetnika Donalda Trampa rekao je da bi grupu ekonomista trebalo "disciplinovati" zbog studije Federalnih rezervi u kojoj se tvrdi da su američke kompanije i potrošači podneli najveći teret predsednikovih carina. Direktor Nacionalnog ekonomskog veća Kevin Heset rekao je da je izveštaj koje je objavio njujorški Fed "sramota" i "najgori dokument koji je ikada video u istoriji sistema Federalnih rezervi".

Ali, nalazi njujorškog Feda podudaraju se s drugim nedavnim analizama dodatnih carina koje je uveo američki predsednik Donald Tramp misleći kako će tako zatvoriti sada već pozamašnu rupu u američkom državnom budžetu. U prošlomesečnom izveštaju Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila, nezavisne nemačke istraživačke kompanije, stoji da je utvrđen "gotovo potpuni prenos dodatnih carina na američke uvozne cene". Nacionalna kancelarija za ekonomska istraživanja takođe je utvrdila da je prenos tarifa bio "gotovo 100 posto, što znači da SAD, a ne zemlje koje izvoze robu u Ameriku, plaćaju za porast cena".

Ipak, Heset, koji je direktor Nacionalnog ekonomskog veća, tvrdi da su cene pale, da je inflacija niža i da su "realne plate prošle godine porasle u proseku za 1.400 dolara, što znači da su potrošači imali koristi od carina".

- Ljudi povezani s ovim dokumentom trebalo bi verovatno da budu disciplinovani jer su izneli zaključak koji je stvorio mnogo vesti koje su vrlo stranačke, a temelje se na analizama koje ne bi bile prihvaćene na predavanjima iz ekonomije u prvom semestru - rekao je za CNBC.

U Fedu Njujorka, međutim, vrlo konkretno objašnjavaju zašto su zaključili da je američki potrošač taj koji od Trampovih carina najviše pati. Dali su scenario u kom se to ne bi događalo, i uporedili sve s prvim Trampovim mandatom i carinama.

- Dok uvoznici plaćaju carinu, "ekonomski teret" carine može se prebaciti na izvoznike ako oni snize svoje izvozne cene. Pretpostavimo da strani izvoznici naplaćuju 100 dolara za robu, a zemlja uvoznica odluči na nju da uvede carinu od 25 posto. Ako strana cena ostane nepromenjena na 100 dolara, plaćena carina iznosi 25 dolara, čime se uvozna cena povećava na 125 dolara. U ovom slučaju carinska incidencija u potpunosti pada na uvoznika; drugim rečima, postoji 100-postotni prenos sa carina na uvozne cene, a time i na američke potrošače i kompanije - kaže se u studiji.

Nasuprot tome, navodi se dalje, izvoznik bi mogao da snizi svoju cenu kako bi izbegao gubitak tržišnog udela.

- Ako strani izvoznici odgovore na carinu snižavanjem cene na 80 dolara, odnosno 100 dolara podeljeno sa 1,25, cena koju plaćaju uvoznici ostaće 100 dolara, s uključenih 20 dolara carina plaćenih vladi. U ovom slučaju, 100 posto carinske incidencije pada na strane izvoznike, koji sada dobijaju 20 dolara manje za istu robu; drugim rečima, nema nikakvog uticaja carine jer je uvozna cena nepromenjena - stoji u studiji.

Samo, ovakav scenario se uopšte nije dogodio, sve je ostalo isto kao 2018. godine kada je Tramp prvi put uveo dodatne carine.

- Naš prošli rad pokazao je da strani izvoznici uopšte nisu snizili svoje cene, pa je puni uticaj carina snosio SAD. To jest, postojao je stopostotni prenos sa carina na uvozne cene - navode i nastavljaju da je "sprovedena ista analiza za carine iz 2025. godine, koja obuhvata dvanaestomesečne promene od januara 2024. do novembra 2025".

- Naši rezultati pokazuju da većina carinske incidencije (raspodele troška carina na uvoznika i izvoznika) i dalje pada na američke kompanije i potrošače - zaključuje se.