Trampova VELIKA IGRA: Ova zemlja pomaže SAD u borbi protiv Kine

Plan Vašingtona da se oslobodi kineske dominacije nad retkim zemnim metalima počinje u američkoj saveznoj državi Južna Karolina, u blizini grada Sumter, gde se razvija nova industrijska zona.

Fabrika magneta koja pokreće modernu industriju

U centru projekta je nemačka kompanija Vacuumschmelze, globalni lider u specijalnim magnetnim materijalima. Njena američka podružnica E Vac proizvodi permanentne magnete, ključne za električne motore, vetroelektrane, borbene avione i dronove.

Ovi mali, ali strateški važni proizvodi predstavljaju osnovu moderne industrije. Problem je što Kina kontroliše oko 90 odsto njihove globalne proizvodnje i praktično određuje dostupnost na tržištu.

Preokret pokrenut iz automobilske industrije

Prelomni trenutak dogodio se 2022. godine kada je General Motors odlučio da preseli proizvodnju motora u Severnu Ameriku i pronađe dobavljača magneta van Kine.

Direktor kompanije Erik Ešen uspeo je da obezbedi oko 200 miliona evra subvencija za projekat u Sumteru, uz podršku američkog Ministarstva odbrane i poreske podsticaje za zelene tehnologije.

Zauzvrat, kompanija je obećala otvaranje najmanje 300 radnih mesta i proizvodnju 1.600 tona magneta godišnje, uz mogućnost brzog širenja kapaciteta.

Projekat realizovan rekordnom brzinom

Razvoj fabrike tekao je izuzetno brzo. Zemljište je kupljeno početkom 2024. godine, izgradnja je počela već u martu, a proizvodnja je startovalau jesen 2025.

Američki ministar finansija Scott Bessent ocenio je da ovakvi projekti pomažu SAD da postanu nezavisnije od kineskih sirovina.

Ključni problem ostaju sirovine

Iako se proizvodnja seli u Ameriku, najveći izazov ostaje nabavka sirovina. Za proizvodnju najjačih magneta potrebni su terbijum i disprozijum, retki metali od kojih više od 90 odsto dolazi iz Kine.

Kompanija zato traži alternative u Australiji, Kanadi, Brazilu i Africi, iako su ti izvori skuplji. U Vašingtonu se takav trošak smatra prihvatljivim zbog sigurnosti snabdevanja.

Milijarde dolara za novu industrijsku strategiju

SAD paralelno ubrzano grade sopstveni sistem bezbednosti snabdevanja. U poslednjih šest meseci uloženo je oko 30 milijardi dolara u lance snabdevanja, dok se dodatnih 12 milijardi ulaže u strateške rezerve koje bi pokrivale najmanje 60 dana potrošnje.

Geopolitička borba za resurse

Ova industrijska inicijativa ima i širi politički kontekst. Kineski predsednik Xi Jinping koristi kontrolu nad sirovinama kao strateško sredstvo, što se već odrazilo na smanjenje izvoza magneta.

Istovremeno, američke kompanije ubrzano kupuju rudarske projekte širom sveta, dok evropske firme često ostaju po strani i nastavljaju da se oslanjaju na kineske izvore.

Evropa između cene i bezbednosti

Direktor Ešen upozorava da oslanjanje na jeftinije kineske resurse predstavlja kratkoročnu strategiju sa dugoročnim rizicima.

Projekat u Sumteru zato nije samo još jedna fabrika, već pokušaj stvaranja paralelnog industrijskog sistema van kineske kontrole.

Ako ovaj model uspe, Zapad bi mogao dobiti ozbiljnu alternativu kineskoj dominaciji. U suprotnom, zavisnost od Pekinga ostaće jedna od ključnih slabosti globalne ekonomije.