Nova rudarska strategija Srbije: RUDNICI LITIJUMA U JADRU I KOD VALJEVA

U dokumentu piše da je planirano otvaranje rudnika litijuma (što je uslovno ekološkom studijom), u Jadru kod Loznice i Piskanji u okolini Valjeva, piše Nedeljnik.Autori strategije, iz Ministarstva rudarstva energetike, naveli su da brži i kvalitetniji privredni rast, koji podrazumeva i energetsku tranziciju, zahteva sve veće količine mnogih mineralnih sirovina, a da su strateški važni metalični mineralni resursi Srbije bakar, zlato, olovo, cink, srebro i litijum. U okviru strategije su zato razvijena tri scenarija, čiji je cilj da ukažu na to kakvi su efekti usporenog, realnog i ubrzanog razvoja rudarstva na privredu Srbije.

Prema prvom scenariju, scenariju usporenog razvoja, pretpostavke su da eksploatacija uglja, nafte i gasa opada, što uzrokuje "zatvaranje značajnog broja rudnika". U domenu metala, proizvodnja rude bakra se ne ostvaruje prema postojećim planovima, već stagnira usled nižih cena na berzi.Jedna od pretpostavki navodi da se "rudnici olova i cinka zatvaraju, a novi se ne otvaraju, ne otvara se rudnik litijuma, kao ni rudnici zlata". Ukupna vrednost proizvodnje u scenariju usporenog razvoja je oko 3,27 milijardi dolara. Autori upozoravaju da ovakav scenario znači smanjenje udela sektora rudarstva u BDP, gubitak radnih mesta i smanjenje investicija.

U strategiji piše da smanjenje proizvodnje može dovesti do socijalnih problema u rudarskim regionima, uključujući migracije i pad životnog standarda. Kao pozitivan aspekt navedeno je da "smanjenje eksploatacije dovodi do potencijalno manjeg uticaja na životnu sredinu".

Druga razmatrana varijanta je opcija "realnog razvoja sektora mineralnih sirovina", koja podrazumeva zadržavanje trenutnih kapaciteta uz postepeno pokretanje novih strateških projekata. Poslednji scenario podrazumeva masovnu ekspanziju industrije, ali i visoke cene ruda na svetskom tržištu. U ovoj varijanti, nafta i gas ostaju na sadašnjem nivou, dok se proizvodnja uglja drži na visokih 40 miliona tona.