Najbolji evropski špijuni SKEPTIČNI: Ništa od mira u Ukrajini?

Šefovi pet evropskih obaveštajnih agencija, koji su razgovarali sa Rojtersom poslednjih dana pod uslovom anonimnosti, rekli su da Rusija ne želi da brzo okonča rat. Četvoro od njih je navelo da Moskva koristi pregovore sa SAD kako bi se izborila za ublažavanje sankcija i poslovne dogovore.

- Pregovori su teatarski performans - rekao je jedan evropski obaveštajni šef, piše Rojters.

Ove izjave ukazuju na značajnu razliku u razmišljanju između evropskih prestonica i Bele kuće, koja, kako Ukrajina tvrdi, želi da postigne mirovni sporazum do juna, pre američkih kongresnih izbora u novembru. Tramp kaže da veruje da ruski predsednik Vladimir Putin želi da postigne dogovor.

- Rusija ne traži mirovni sporazum. Oni traže svoje strateške ciljeve i oni se nisu promenili - rekao je jedan od šefova evropskih obaveštajnih službi.

Ti ciljevi uključuju uklanjanje ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog i pretvaranje Ukrajine u "neutralni" tampon prema Zapadu.

Glavni problem, rekao je drugi obaveštajni šef, jeste što Rusija ni ne želi niti joj treba brz mir, a njena ekonomija "nije na ivici kolapsa".

Iako šefovi službi nisu precizirali kako su došli do svojih informacija, njihove službe koriste ljudske izvore, presretnute komunikacije i razne druge metode. Svi su rekli da smatraju Rusiju prioritetom za obaveštajno prikupljanje podataka.

Rusko ministarstvo spoljnih poslova odmah nije odgovorilo na pismeni zahtev za komentar.

Putin tvrdi da je spreman na mir, ali pod svojim uslovima. Ruski zvaničnici kažu da su evropske vlade više puta pogrešno procenjivale Rusiju.

Intenzivna diplomatija

Ukrajinski i ruski pregovarači sastali su se ove nedelje na treći put uz posredovanje SAD u 2026. godini, bez ikakvog napretka po ključnim pitanjima, uključujući teritorije.

Moskva želi da Kijev povuče svoje snage sa preostalih 20 odsto istočne Donjecke oblasti koju Rusija ne kontroliše, što Ukrajina odbija da učini.

Drugi šef službe rekao je da bi Rusija bila teritorijalno zadovoljna ako bi dobila ostatak Donjecka, ali to ne bi ispunilo njen cilj da sruši Zelenskog i prozapadnu vladu.

Treći obaveštajni šef rekao je da postoji pogrešno uverenje da bi Ukrajina, ako preda Donjeck, brzo dovela do mirovnog sporazuma.

- U slučaju da Rusi dobiju te ustupke, mislim da bi to možda bio početak stvarnih pregovora - rekao je zvaničnik, predviđajući da će Rusija tada postaviti dalje zahteve.

Šef službe je, bez pružanja dokaza, izrazio zabrinutost zbog "veoma ograničenog" nivoa veštine u pregovaranju sa Rusijom na Zapadu, uključujući i evropsku stranu, koja bi, kako Zelenski kaže, trebalo0 da ima aktivnu ulogu u pregovorima.

SAD u pregovorima predvode Stiv Vitkof, investitor u nekretnine i dugogodišnji Trampov prijatelj, i Džared Kušner, Trampov zet.Obojica su radila na drugim sukobima u Trampovo ime, ali nijedan nije obučeni diplomata niti ima specifično znanje o Rusiji ili Ukrajini.

Na zahtev za komentar, portparolka Bele kuće Ana Keli rekla je da anonimna kritika ne pomaže naporima SAD da reše rat.

- Predsednik Tramp i njegov tim učinili su više nego bilo ko drugi da okupe obe strane, zaustave ubijanje i donesu mirovni sporazum - rekla je ona.

"Veoma visoki rizici"

Dvojica zvaničnika rekla su da Moskva pokušava da razdvoji pregovore na dve staze - jednu fokusiranu na rat, a drugu na bilateralne dogovore sa SAD, uključujući ublažavanje sankcija za Rusiju.

Zelenski je rekao da su mu obaveštajne službe saopštile da su američki i ruski pregovarači razmatrali bilateralne dogovore u vrednosti do 12 biliona dolara koje je predložio ruski izaslanik Kiril Dmitrijev.

Evropski zvaničnici nisu dali detalje o tim razgovorima.

Drugi šef službe rekao je da je ponuda dizajnirana da privuče i Trampa i ruske oligarhe koji nisu profitirali od rata zbog sankcija, ali čiju lojalnost Putin treba da zadrži dok ruska ekonomija ulazi u teže periode.

Zvaničnik je rekao da je, u suštini, Rusija "otpornu društvo" koje može izdržati teškoće.

Međutim, treći zvaničnik rekao je da se Rusija suočava sa "veoma visokim" finansijskim rizicima u drugoj polovini 2026, navodeći, između ostalog, ograničen pristup tržištima kapitala zbog sankcija i visoke troškove zaduživanja.

Neki analitičari kažu da je ruska ekonomija između stagnacije i recesije nakon rasta od samo 1 odsto prošle godine.

Ključna referentna kamatna stopa centralne banke, koja oblikuje troškove zaduživanja, iznosi 15,5 odsto. Likvidni deo ruskog "fonda za crne dane" koji vlada koristi za pokrivanje budžetskog deficita više je nego prepolovljen od invazije 2022. godine.