"Vučić i korumpirana banda": Rusi o Mrdićevim zakonima i odnosu Srbije prema EU

"Antitužilački zakoni" (tzv. Mrdićevi zakoni) su oštro kritikovani od strane Evropske unije, koja ih je ocenila kao "ozbiljan korak unazad na evropskom putu Srbije" i zatražila da se njihova primena zamrzne i da se unesu izmene piše Genadij Sisojev, dopsinik ruskog Komersanta sa Balkana.

Zakoni koji značajno ograničavaju rad srpskog specijalnog tužilaštva za borbu protiv organizovanog kriminala stupili su na snagu ove nedelje nakon što ih je potpisao predsednik Aleksandar Vučić. Srpski parlament je usvojio ove zakone po ubrzanoj proceduri krajem decembra - bez javne rasprave i konsultacija sa EU, koje Srbija, kao kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, treba da sprovede.

Zakoni predviđaju premeštaj značajnog broja tužilaca, koji istražuju važne slučajeve, iz specijalnog u redovno tužilaštvo, pod izgovorom, kako tvrde srpske vlasti, "povećanja efikasnosti i pravičnosti u radu ovih struktura".

Oni koji se protive ovakvoj odluci vlasti i mnogi pravnici upozoravaju da smanjenjem ovlašćenja specijalnog tužilaštva njegova samostalnost i nezavisnost bivaju ozbiljno ograničene, što će negativno uticati na istrage, pre svega slučajeva koji odjekuju u javnosti.

Među takvim slučajevima, najzvučniji su istraga tragedije u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, kada je usled urušavanja nadsteršnice na tek rekonstruisanoj Železničkoj stanici poginulo 16 osoba, kao i „slučaj Generalštaba“, kada je, prema verziji tužilaštva, sa zgrada bivšeg Generalštaba i Ministarstva odbrane, delimično uništenih tokom NATO bombardovanja 1999. godine, nezakonito uklonjen status kulturnog dobra, kako bi bila prodata kompaniji zetа predsednika SAD Džareda Kušnera.

Po prvom slučaju optužbe su podignute protiv dva bivša ministra i desetak visokih zvaničnika. Među optuženima po drugom slučaju nalazi se aktuelni ministar kulture Nikola Selaković, koji se smatra bliskim saradnikom predsednika.

Još pre nego što je parlament usvojio "antitužilačke zakone", predsednik Aleksandar Vučić je više puta oštro kritikovao specijalno tužilaštvo, iznoseći ozbiljne optužbe.

Najpre je specijalne tužioce nazvao "korumpiranom bandom koja uzima novac i deluje kao najgora mafija, radeći protiv države po instrukcijama sa strane".

Zatim ih je optužio da su ometali dogovor o Generalštabu, tvrdeći da je kampanja koju su pokrenuli imala cilj da "ekonomski podriva Srbiju" i "vođena je namenski po instrukcijama sa strane".

Nakon što je srpski parlament glasovima vladajuće koalicije usvojio zakone koji ograničavaju rad specijalnog tužilaštva, pokušaj da se njihova primena zaustavi preduzela je Evropska unija. Šef srpskog Ministarstva pravde Nenad Vujić je ove nedelje potvrdio da su visoki predstavnici EU, sa kojima se sastao prethodnog dana u Briselu, insistirali na neprimeni usvojenih zakona, ali je on taj predlog odbio.

- Nemoguće je zaustaviti primenu zakona, to ne može da učini ni ministar, ni vlada, ni predsednik, to je potpuno nerealno - izjavio je šef Ministarstva pravde u intervjuu za televiziju Prva. On je samo dozvolio mogućnost "neke korekcije" usvojenih zakona u budućnosti, i to samo u slučaju da "Venecijanska komisija ima značajne primedbe".

Uprkos oštrim prigovorima i upozorenjima Evropske unije, predsednik Aleksandar Vučić je potpisao sporne zakone, nakon čega su oni stupili na snagu.

U EU su to ocenili kao "ozbiljan korak unazad na evropskom putu Srbije", što gotovo neizbežno vodi ka komplikovanju odnosa Beograda i Evropske unije.