SKOČILE cene hrane: Koji proizvodi su najviše poskupeli

Koje zemlje su zabeležile najveću inflaciju hrane u 2025? Koji proizvodi su najviše poskupeli? I da li je bilo proizvoda čija je cena pala?

Cene u Turskoj "skočile u nebo"
Turska se izdvojila kada je reč o inflaciji hrane, sa porastom cena od čak 32,8% u 2025. godini, što naglašava šire probleme sa inflacijom u toj zemlji. Sledeći najveći porast bio je znatno niži - 7,6% na tzv. Kosovu.

U okviru EU, Rumunija je zabeležila najveću inflaciju hrane od 6,7%. Inflacija hrane ostala je visoka u delovima Istočne i Jugoistočne Evrope u 2025. Rumunija, Bugarska, baltičke države i Balkan uglavnom su beležili stopu između 4% i 7%, što je znatno iznad proseka EU.

Švajcarska je bila jedina zemlja u kojoj su cene hrane pale - za 1,1%. Na Kipru cene su ostale nepromenjene.

Među "Velikom četvorkom" EU, Francuska je zabeležila najnižu stopu od 0,7%. Ovo je takođe treća najniža inflacija hrane među 36 evropskih zemalja.

Inflacija u Nemačkoj i Španiji bila je 2,1%, dok je Italija imala najveću stopu među vodećim ekonomijama EU - 2,5%.

Inflacija u dvocifrenim brojevima: čokolada, smrznuto voće, govedina i teletina
Od 64 uobičajena prehrambena proizvoda koje prati Eurostat, cene su pale za osam proizvoda i ostale nepromenjene za jedan. Svi ostali proizvodi zabeležili su povećanje cena u različitim stopama u 2025. u odnosu na 2024.

Tri proizvoda imala su dvocifrenu inflaciju. Cene čokolade porasle su najviše - za 17,8%, dok je smrznuto voće poskupelo 13%, a govedina i teletina 10%.

Pored ove trojke, i nekoliko drugih prehrambenih proizvoda beležilo je značajan rast cena.

Cene jaja porasle su za 8,4%, puter za 8,3%, a jagnjetina za 7,2%. Šećer, džem i med porasli su za 6,8%, dok je sveže mleko poraslo 5,7%.

Proizvodi od korenastog povrća poskupeli su 5,5%, sveže ili rashlađeno voće 5,4%, a voće uopšte 5,3%. Jestiva ulja i konzervirano voće porasli su po 4,7%, cene peradi 4,4%, dok su suvo voće i orašasti plodovi poskupeli 4,2%.

Koji proizvodi su pojeftinili?
Nasuprot tome, cene su pale kod nekoliko proizvoda. Maslinovo ulje zabeležilo je najveći pad - 22,9%. Cene su prethodnih godina znatno rasle, pa je 2025. bila značajna promena tog trenda.

Šećer je pojeftinio 11%, a ulja i masti 5,4%, dok su krompir pao za 5,2%.

Najviše poskupljeni proizvodi po zemljama
Godišnje promene cena hrane varirale su od zemlje do zemlje. Grafikoni pokazuju kako šest proizvoda sa najvećim poskupljenjem u EU varira širom kontinenta - svi su poskupeli za više od 7% unutar EU.

Cene čokolade porasle su za više od 30% u tri zemlje: Poljskoj (33%), Litvaniji (32%) i Estoniji (32%). Albanija je zabeležila samo 1% porasta.

Za smrznutu hranu, godišnja inflacija kretala se od 2% na Islandu do 32% u Estoniji. Podaci nisu bili dostupni za sve zemlje.

Cene govedine i teletine porasle su za više od 20% u nekim zemljama, dvostruko više od proseka EU od 10%. Najveći porast zabeležili su Holandija (23%), Hrvatska (22%) i Letonija (21%).

U Švajcarskoj cene govedine i teletine nisu se menjale. Najniži porast zabeležile su Francuska (5%) i Italija (6%).

Jaja, široko konzumiran proizvod, poskupela su za 20% ili više u pet zemalja. Najveći porast bio je na tzv. Kosovu (30%), zatim Češka (29%), Slovačka (27%), Portugal (21%) i Mađarska (20%).

Inflacija cena jaja varira širom Evrope. U nekim zemljama povećanja su bila vrlo mala, dok je u nekoliko slučajeva cena čak pala.

Inflacija putera dostigla je dvocifreni rast u dvanaest zemalja. Prešla je 20% u Švedskoj.

Za jagnjetinu i kozletinu, prosečna inflacija u EU bila je 7%, ali šest zemalja zabeležilo je porast veći od 10%. Među članicama EU, najveći porast imala je Poljska (14%), zatim Portugal i Irska (po 13%). Švedska je imala 11%, a Španija 10%.