AFP: Francuske vlasti pokušavaju mentalno da pripreme građane za rat

Načelnik generalštaba francuske vojske general Fabijen Mandon dao je veliko ubrzanje tom naporu u utorak kada je izjavio na kongresu gradonačelnika Francuske da je potrebno da zemlja povrati „svoju snagu duha da prihvati da podnese bol da bi se zaštitilo ono što jesmo“ i da bude spremna da „prihvati da gubi svoju decu“.

Izjava je izazvala pravi zemljotres u javnoj raspravi i na informativnim kanalima televizija. Političke stranke koje su u opoziciji optužile su predsednika Emanuela Makrona da priprema rat protiv Rusije.

- Jedan načelnik generalštaba ne treba da kaže to - saopštila je parlamentarna grupa Nepokorena Francuska (LFI), koja pripada radikalnoj levici.

Fabijen Rusel iz komunističke partije pitao se zar nije dovoljno 51.000 spomenika mrtvima u francuskim opštinama.

- Da, nacionalnoj odbrani, ali ne govoru o odlasku u rat - rekao je Rusel.

Lui Alio iz ekstremnodesničarskog Nacionalnog okupljanja rekao je da treba biti spreman da umreš za svoju zemlju, ali s druge strane da je potrebno da rat koji se vodi bude pravedan, ili da „pokazuje da je sam opstanak nacije u pitanju“.

- Ne verujem da ima mnogo Francuza koji su spremni da idu da umru za Ukrajinu - dodao je on.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu francuske vlasti, po ugledu na druge evropske vlade, ponavljaju diskurs kojim nastoje da stanovništvo shvati da je reč o rastućoj nestabilnosti izazvanoj ambicijama Moskve i promenljivim stavovima američkog saveznika.

Francuska treba da se „pripremi za pretpostavku velikog angažovanja visokog intenziteta u susedstvu Evrope oko 2027-2030, paralelno sa ogromnim povećanjem hibridnih napada na njenu teritoriju“, piše Nacionalna strateška revija za 2025. godinu, koja služi kao mapa puta vlastima.

Vlasti pokušavaju i da povećaju kapacitet društva za prevazilaženje moguće krize.

Vlada je danas objavila uputstvo "naspram rizika“ skupljajući savete o tome kako reagovati na veliki spektar pretnji, od poplava do sajber napada ili ratova.

Ali iako 64 odsto Francuza strahuje da će se vojni sukob proširiti do Francuske, prema anketi koju je u martu ove godine sprovela grupa Elabe, veliki broj njih se i dalje oseća udaljeno od rata.

- Zbog toga što je Francuska bila poprište borbi tokom dva svetska rata, čiji tragovi su i sad vidljivi, treba shvatiti da Francuzi i dalje smatraju da rat znači jasnu invaziju na teritoriju - rekla je istražiteljka Benedikt Šeron koja je u januaru objavila delo pod naslovom "Da li treba ponovo uvesti vojnu obavezu u Francuskoj“.

Ona je rekla da su izjave generala Mandona date u kontekstu „jakog otpora prema političkim vlastima“ i dodala da Francuzi teško prihvataju ideju da se masovno angažuju snage i plati cena sa mrtvima i ranjenima, kao i ekonomska cena za nešto što nije zaštita teritorije od invazije.

- Kada je reč o percepciji da postoji nuklearno odvraćanje, to je kratkovid stav - rekla je Eloiz Faje, istražiteljka u francuskom institutu za međunarodne odnose (IFRI).

- Nuklearno odvraćanje ne može da nas zaštiti od svih pretnji, ono nije zamišljeno sa tim ciljem, bez obzira šta o tome misli stanovništvo. Otpornost i konvencionalne oružane snage su dakle takođe neophodne - rekla je ona.

Ona je navela kao primer da nuklearno odvraćanje neće sprečiti upad dronova na teritoriju, dela sabotaže ili dezinformacija, što su sve akcije u spektru hibridnog delovanja.

- Ali te hibridne akcije nisu ono što Francuzi percipiraju, pogrešno ili ispravno, kao ‘pravi rat - rekla je Šeron. ; Hibridno delovanje izaziva poremećaje koji se ne smatraju suviše velikim i nisu takvi da bi se zbog njih prihvatila ograničenja kao što bi donela mobilizacija Francuza, dodala je ona.