Ovo je mesto gde bi Rusija mogla napasti NATO, poznati i datum?

U Longjearbjenu, gde je tlo večno smrznuto, kuće i stambeni blokovi za više od 2000 stanovnika podignuti su na stubovima, piše Der Spiegel. Tokom sezone, kruzeri svakodnevno iskrcavaju talase znatiželjnih posetilaca koji se snabdevaju lokalnim arktičkim delikatesima - poput pršute od irvasa, dimljenog foka mesa i odreska od kita posluženog s kompotom od luka.

Dugi niz godina, norveški slogan za sever glasio je: "High north, low tension" ili "Visoki sever, niska napetost". Time se izražavala nada da će odnosi s Rusijom na Arktiku ostati mirni uprkos geopolitičkim tenzijama. No, toj ideji, čini se, došao je kraj.

Norveška vlada planira značajno povećanje vojnog budžeta - ubuduće će za odbranu izdvajati 5 odsto BDP-a, što je više nego dvostruko u odnosu na prethodne iznose. Odluka je doneta zbog sve veće strateške važnosti arhipelaga Svalbard. Ostrvlje omogućava nadzor nad ključnim pomorskim rutama između Barencovog mora i Severnog Atlantika, a ima i ključnu ulogu u budućem crpljenju i izvozu velikih, još neiskorišćenih rezervi nafte i gasa.

Vladimir Putin je još 2020. prepoznao rastući značaj Arktika i doneo plan razvoja regiona iznad Polarnog kruga. Ubrzo je naredio i reorganizaciju ruske Severne flote, koja je sada samostalan vojni distrikt sa snažnim nuklearnim arsenalom. Ta flota, stacionirana u Barencovom moru, predstavlja srž ruske pomorske moći, prenosi Jutarnji.

Trn u oku
Prema međunarodno obavezujućem sporazumu, koji je između ostalih ratifikovao i Sovjetski Savez, Svalbard od 1925. pripada Norveškoj kao demilitarizovana zona. Barem na papiru, to ostrvlje u Arktiku time spada i u teritoriju NATO-a, navodi Der Spiegel.

No, otkako je Rusija napala Ukrajinu 2022. godine, raste zabrinutost da bi Svalbard mogao postati novo krizno žarište. Ne samo zbog svog strateškog položaja unutar operativne zone ruske flote nuklearnih podmornica, već i zato što na Svalbardu, osim oko 3000 polarnih medveda, živi i znatan broj Rusa.

Ova kompanija, sa sedištem u Moskvi, osnovana je 1931. godine kako bi upravljala sovjetskim interesima za eksploataciju uglja na Svalbardu – ulogu koju i danas, u izmenjenom kontekstu, zadržava.

Arktikugol trenutno upravlja s pet lokacija na Svalbardu - tri od njih su nenaseljene, ali politički izuzetno važne. Glavna aktivna tačka je Barencburg, rusko naselje udaljeno 36 kilometara od norveškog Longjearbjena, u kojem se i dalje kopa ugalj, iako su zalihe pri kraju. Kompanija je upravljala i naseljima Piramiden i Grumant, koja su sada gotovo napuštena, ali čuvaju snažan sovjetski vizuelni identitet – uključujući biste Lenjina i parole iz komunističkog doba.

Iako eksploatacija uglja više nije isplativa, prisustvo Arktikugola na Svalbardu ima jasnu političku svrhu: održavanje ruskog prisustva u strateški važnoj oblasti. Arktikugol se tako koristi kao instrument ruske spoljne politike, a njegovo prisustvo - čak i na nenaseljenim tačkama - u norveškim i zapadnim analizama često se tumači kao "trn u oku" Norveškoj.

"Imamo pravo na odbranu"
Lars Fause, kojeg je norveški kralj Harald V. imenovao guvernerom Svalbarda, na toj je funkciji od 2021. godine. Guverner i njegov glavni savetnik, dugogodišnji član norveške bezbednosne službe PST, saglasni su u proceni trenutne situacije: stanje je ozbiljno.

- Čak i ako sukob između Rusije i Zapada ne bi izbio direktno na Svalbardu, sigurno bi se proširio i ovde. A mi imamo pravo na odbranu - kaže Fause za Špigel (Spiegel).

- Bilo bi tragično kad se ne bismo smeli oružano braniti dok nas neprijatelj bombarduje. Ugovor koji poštujemo nigde ne kaže da se moramo predati bez borbe - dodao je.

Treba napomenuti i da su ukrajinske snage izvele napade dronovima na vojne ciljeve na poluostrvu Kola. Jedan od poznatijih napada dogodio se u septembru 2024. godine, kada je pogođena vazduhoplovna baza Olenja, smeštena oko 200 kilometara od norveške granice.

Invazija stiže?
Pomisao da bi ruska invazija mogla postati stvarna pretnja bila je jedno vreme gotovo nezamisliva u Norveškoj - naročito tokom 2000-ih, u vreme vlade Jensa Stoltenberga, tadašnjeg premijera, kasnije generalnog sekretara NATO-a, a sadašnjeg norveškog ministra finansija.

O posledicama drastično promenjene bezbednosne situacije redovno se konsultuje s vladom u Oslu, tvrdi Lars Fause.

- Razgovaramo o tome šta bi policija ili vojska trebalo da urade ako ti mali zeleni čovuljci s kalašnjikovima zaista kroče na norvešku teritoriju - kaže Fause, pozivajući se na nenaoružane ruske vojnike koji su u februaru 2014. prodrli na Krim i pripremili teren za rusku aneksiju tog ukrajinskog poluostrva.

Priča kako se došlo do zaključka da bi potencijalna ruska invazija u početku bila tretirana kao krivično delo koje bi policija trebalo da procesuira - dok bi u drugom koraku bila uključena norveška vojska.