APSURD NA GRANICI Do škole i lekara preko Hrvatske - nova pravila prave haos!

Mala sela u Sremu, smeštena između Fruške gore i Dunava, administrativno pripadaju Bačkoj Palanci, opštini sa suprotne strane reke. Između se ne nalazi samo Dunav, već i teritorija Republike Hrvatske, takozvani "džep", lako prepoznatljiv na kartama Vojvodine.

Zbog takvog geografskog rasporeda, stanovnici ova dva sela u Bačkoj Palanci decenijama svakodnevno prelaze preko teritorije druge države da bi stigli do škole, lekara ili drugih javnih ustanova.

Najkraći put vodi preko graničnog prelaza Bačka Palanka-Ilok, kojim je od Vizića do Bačke Palanke potrebno 9 kilometara, a iz Neština oko 13.

Kako za Savremenu politiku kaže meštanin Bačke Palanke, pre uvođenja EES sistema sve je funkcionisalo bez većih prepreka. Meštani su svakodnevno prelazili granicu, a problem su bili prebrzo ispunjeni pečati u pasošu, zbog čega je većina bila prinuđena da menja dokumenta pre isteka roka.

Situacija se promenila nakon ulaska Hrvatske u Šengen zonu 2023. godine, a stvari su se dodatno zakomplikovale sa početkom primene evropskog sistema evidencije ulazaka i izlazaka - takozvanog EES-a.

Ovaj sistem digitalno registruje svaki ulazak i izlazak državljana trećih zemalja iz Šengen zone, uz strogu primenu pravila boravka od 90 dana u okviru 180 dana.

Iako stanovnici Neština i Vizića preko hrvatske teritorije prolaze samo u tranzitu i to najčešće svega nekoliko minuta, formalno se i takav prelazak računa kao ulazak u Šengen zonu na jedan dan. To znači da meštani brzo ispunjavaju dozvoljeni limit boravka, iako u Hrvatskoj ili bilo kojoj drugoj članici Šengena zapravo ne borave.

- Mi prolazimo kroz tih par kilometara puta da bismo stigli do svoje strane. Ako će sad svaki taj prolazak da se računa kao ulazak u Šengen, ispada da ćemo morati da brojimo koliko puta idemo do grada - kaže meštanin iz Bačke Palanke.

Kako su iz Opštine Bačka Palanka naveli za ovaj portal, u Viziću živi 240 stanovnika, dok u naseljenom mestu Neštin živi 613 stanovnika. Dodaju da većina od navedenog broja svakodnevno saobraća na relaciji do Bačke Palanke.

- Žitelji ova dva sela pretežno su zaposleni u Bačkoj Palanci, sve administrativne, zdravstvene i ostale potrebe obavljaju u Bačkoj Palanci, dok učenici viših razreda osnovnih škola, kao i srednjoškolci pohađaju nastavu u Bačkoj Palanci - naveli su iz Opštine Bačka Palanka.

Prema njihovim podacima, iz Neština do Bačke Palanke putuje osam učenika osnovne škole, iz Vizića njih pet. Dok u srednje škole putuje ukupno 24 učenika iz dva sela.

Zbog novih pravila Šengena razmišlja se o alternativnim pravcima. Kako je rekao meštanin Bačke Palanke, jedna od mogućnosti je put preko Banoštora na sremskoj strani Dunava, a zatim prelazak reke skelom do Begeča na bačkoj strani. Odatle se put nastavlja ka Bačkoj Palanci.

Međutim, ta ruta značajno produžava putovanja. Tako umesto devet kilometara iz Vizića, odnosno 13 iz Neština, do Bačke Palanke bi se putovalo između 36 i 42 kilometara, uz prelazak Dunava skelom čije trajanje zavisi od vremenskih uslova, vodostaja i organizacija saobraćaja.

Dugo obećavani most rešenje

Kako je rečeno portalu Savremena politika, Opština Bačka Palanka je više puta tokom prethodne decenije ukazivala na probleme sa kojima se suočavaju meštani ova dva naseljena mesta.

Ideja o izgradnji novog mosta preko Dunava kod Bačke Palanke postoji već godinama i često se pominjala kao trajno rešenje ovog problema. Različite vlade u Beogradu najavljivale su projekat, ali bez konkretnih rokova za početak radova.

Krajem decembra prošle godine u Beogradu je potpisan ugovor o izgradnji mosta preko Dunava sa španskom kompanijom "Centunion".

Kako je izjavila tom prilikom ministarka građevinastva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, most ima veliki značaj za čitavu Vojvodinu, jer će značajno poboljšati kvalitet života sa obe strane reke.

U budžetu Republike Srbije za 2026. godinu izgradnja mosta označena je kao prioritetna investicija, a za projekat je opredeljeno oko 15 milijardi dinara.

Kako su za Savremenu politiku rekli iz Opštine Bačka Palanka, dogovoren je most u dužini od preko 1.857 metara, čija bi izgradnja trebalo da bude završena za četiri godine.

Do tada, svakodnevni život u Neštinu i Viziću nastavlja da zavisi od graničnog prelaza koji je istovremeno i međunarodni punkt i lokalna saobraćajnica.

Selaković: Slučaj Bačke Palanke simptom neadekvatnog planiranja

Koordinatorka Nacionalnog konventa o EU (NKEU) Bojana Selaković smatra da slučaj Bačke Palanke nije tehnički incident, već politička posledica višegodišnjeg tapkanja u mestu u evropskim integracijama.

- Kada pregovarački proces stagnira, kada se integracije koriste kao retorički okvir, a ne kao realni reformski proces, onda dolazimo u situaciju da građani ispaštaju zbog predvidivih evropskih pravila. Iz istog razloga poljoprivrednici iz Srbije još uvek ne mogu da izvoze mleko, jaja i pileće meso i za svoje trenutne probleme krove isključivo Evropsku uniju. Zato je Bačka Palanka simptom - kaže Bojana Selaković.

Prema njenim rečima, uvođenje EES sistema nije nepredvidiva kriza, a slučaj Bačke Palanke govori o neadekvatnom planiranju i nedostatku političke volje da se problemi anticipiraju.

Dodaje da Evropska unija neće menjati svoje sisteme zbog dva sela u Srbiji, ali da je država dužna da pregovara i pobrine se da spreči štetu po građane.

- Država kandidat ima obavezu da pregovara, da traži lokalne režime, da obezbedi infrastrukturna rešenja pre nego što sistem počne da proizvodi štetu po njene građane. Ovo je moguće i u slučaju meštana sela sa teritorije opštine Bačka Palanka - navodi Selaković.

Dodaje da su na sličan način vlasti i u Beogradu i u Prištini "zaboravile" 18 000 Srba sa pasošima Koordinacione uprave Republike Srbije, koji nisu mogli da koriste bezvizni režim ni kada ga je dobila Srbija 2009. godine, a ni Kosovo početkom 2024. godine.

- Nacionalni konvent o Evropskoj uniji je bio jedini akter koji je snažno zagovarao i njihovo uključivanje u bezvizni režim i zbog toga bio predmet hajke pojedinih funkcionera kosovske Vlade. Napori su urodili plodom tek krajem 2024. godine, zahvaljujući snažnom angažmanu pojedinih poslanika Evropskog parlamenta, posebno Slovenca, Matijaža Nemeca - kaže Bojana Selaković.

Podseća da Srbija već godinama ne otvara nove klastere, jer nema suštinskog napretka u poglavljima 23 i 24, dok je politička usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU je parcijalna.

- A onda se očekuje da u tehničkim, osetljivim pitanjima postoji visok nivo poverenja i fleksibilnosti. Kredibilitet u Briselu ne gradi se konferencijama i komunikacijom sa uskim krugom lobista. Evropska unija predstavlja složen sistem odlučivanja koji kombinuje tehničke zahteve koje postavlja Evropska komisija sa političkom voljom 27 država. Poverenje sa takvom strukturom može da se gradi samo reformama, doslednošću i usklađivanjem sa pravilima koja želite da primenjujete - zaključuje Bojana Selaković.