Dva koraka do uvođenja sankcija EU odgovornim za pad nadstrešnice

Bez obzira što njena reč nije poslednja, veliku odgovornost ima i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji kaže da je ovo dug i politički osetljiv proces, a ishod će zavisiti od spremnosti država članica da zajednički pošalju poruku protiv korupcije i zloupotrebe vlasti u Srbiji, piše Nova.rs

Evropski parlament usvojio je u sredu nikad oštriju rezoluciju o Srbiji u kojoj se ističe polarizacija i rastuća represija u zemlji, godinu dana posle pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Za rezoluciju je glasalo 457 evroposlanika, protiv je bilo 103.

Međutim, jedna od tačaka ove rezolucije koja privlači najviše pažnje jesta ona koja se odnosi na poziv Evropskoj komisiji da pokrene inicijativu za ciljane individualne sankcije protiv onih koji su odgovorni za ozbiljna kršenja zakona i ljudskih prava u Srbiji u skladu sa Globalnim režimom sankcija EU za ljudska prava.

Ovaj mehanizam usvojen je u decembru 2020. godine i primenjuje se bez obzira gde se kršenja ljudskih prava dešavaju u svetu. Sličan je mehanizmu sankcija koji primenjuju Sjedinjene Američke Države.

Savet Evropske unije usvojio je odluku kojom je Unija prvi put u svojoj istoriji dobila mogućnost uvođenja sankcija pojedincima i entitetima odgovornim za ozbiljno kršenje ljudskih prava bez obzira gde se to dogodilo.

Odluka i regulativa globalnog režima sankcija omogućila je EU da sankcioniše fizička i pravna lica i entitete, bez obzira da li je reč o vladinim ili nevladinim akterima, ako su odgovorni, umešani ili povezani sa ozbiljnim kršenjem ljudskih prava i zlostavljanjem širom sveta.

Inače, ovim instrumentom EU previđene su mere poput zabrane putovanja i zamrzavanja imovine i za pojedince i za pravna lica. Uz to, osobama i entitetima iz zemalja EU biće zabranjeno da, direktno ili indirektno, finansiraju subjekte pod sankcijama.

Ključ u rukama Usrule fon der Lajen?

Kako pojašnjava Dragana Đurica iz Evropskog pokreta u Srbiji, Rezolucija kojom se traži uvođenje pojedinačnih sankcija predstavlja političku poruku, ali sama po sebi ne proizvodi pravno obavezujuće efekte.

- Evropska komisija tu može imati veliku odgovornost, ali ključ nije isključivo u njenim rukama, jer je ovo ozbiljna i delikatna procedura i deo spoljne i bezbednosne politike EU koja, po pravilima, mora biti pokrenuta u okviru Saveta EU gde bi konačnu morale doneti države članice, jednoglasno -  kaže Đurica.

Pojašnjava da bi se sankcije zaista uvele, korak bi bio da Evropska komisija i visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku, ako ocene da postoje pravni osnov i politička volja, predlože uvođenje takvih mera Savetu EU.

- Jedan od koraka za utvrđivanje osnova može biti i izveštaj sa "fact-finding mission“, koju je Evropski parlament već najavio, a koja bi podrazumevala dolazak predstavnika EU u Srbiju radi utvrđivanja činjenica. Nakon toga, radna tela Saveta EU i Komitet stalnih predstavnika (COREPER) bi razmatrali predlog odluke, a konačnu odluku po pravilu donosi Savet EU, jednoglasno, što znači da nijedna država članica ne može biti preglasana. Već sada je jasno da bi deo članica, naročito one sa vladama desnog političkog spektra (poput Mađarske ili Slovačke), verovatno bio uzdržan ili protiv - smatra ona.

Ukoliko, kaže onam Savet zaključi da postoje politička i pravna osnova, usvaja se odluka i prateća uredba (Council Regulation) koja se objavljuje u Službenom glasniku EU.

- Takvom vrstom uredbi se pojedinci stavljaju na listu sankcija, a ne država, što znači zabranu putovanja i zamrzavanje imovine tih pojedinih lica na teritoriji Unije. Nakon toga, države članice su dužne da sprovode mere u praksi, a Evropska komisija nadzire njihovu primenu. Takve sankcije se obično donose na određeni period i podležu redovnoj reviziji - kaže Đurica.

Prema njenim rečima, ovaj proces je dug I sve ovo zahteva vreme, a posebno je politički osetljiv i zahteva saglasnost svih 27 članica.

- EU je do sada uvodila takve pojedinačne sankcije u slučajevima kršenja ljudskih prava, korupcije ili podrivanja demokratije. Evropska unija je već uvodila pojedinačne sankcije biznismenima i političarima iz trećih zemalja koji su profitirali zahvaljujući vezama s autoritarnim režimima, što pokazuje da takvi presedani postoje i da Unija ima razvijen mehanizam za reagovanje u takvim slučajevima. Ali ovde je posebno osetljivo političko pitanje pošto se radi o zemlji kandidatu - dodaje ona.

Na pitanje kakav ishod ona očekuje u slučaju Srbije, Đurica kaže:

- Realno gledano, sve zavisi od spremnosti država članica da zajednički pošalju jasnu poruku da su korupcija, politička zloupotreba i nekažnjivost neprihvatljive. Sigurno će Komisija i visoka predstavnica pažljivo proceniti političku situaciju i da će sigurno vršiti pritisak kroz uslovljavanje fondova, dok će predlog pojedinačnih sankcija ostati kao otvorena opcija koja neće biti isključena ukoliko vlast u Srbiji nastavi sa praksama koje su u suprotnosti sa evropskim vrednostima i obavezama zemlje kandidata - zaključuje ona.