Picula predstavio izveštaj o Srbiji u EP: Pad nadstrešnice postao simbol sistemske KORUPCIJE I NEPOTIZMA

Picula je rekao da je svoj izveštaj pisao u uslovima koji su podrazumevali nediplomatske prakse, neutemeljene optužbe, manipulacije i lučne napade.

- Uprkos tome, ovom poslu sam pristupio profesionalno, s najboljim namerama, čvrsto verujući u otvorenost zajedničkog evropskog projekta, transformišući potencijal pridruživanja Evropskoj uniji, te koristi koje donosi građanima zemalja članica, ali i država kandidatkinja - rekao je on.

Tonino Picula je izneo svoju analizu aktuelne političke realnosti u Srbiji.

- A ta politička realnost je izuzetno složena već duže vreme, pogotovo u poslednjih šest meseci. Pad nadstrešnice u Novom Sadu, kada je živote izgubilo 16 građana, postao je tragični simbol sistemske korupcije, nepotizma i neadekvatnih kontrolnih mehanizama koji bi morali da štite građane. Danas raspravljamo o situaciji u državi u kojoj izborno zakonodavstvo ima ozbiljne nedostatke. Mediji uglavnom nisu slobodni ni dostupni svima, u kojoj regulatorno telo za medije ne funkcioniše, pravosuđe selektivno deli pravdu, a one koji ukazuju na probleme izlaže javnim napadima - rekao je Picula.

Isto tako, lični podaci onih koji protestuju se objavljuju javno.

- Protiv njih se koriste neidentifikovana ilegalna sredstva, što onda istražuju ruske službe. Građani Evropske unije se privode i proteruju iz zemlje zbog statusa na društvenim mrežama, a zemlje članice Evropske unije i njihove predstavnike optužuje da stoje iza takozvane obojene revolucije - rekao je.

Osim toga, Srbija uporno odbija usklađivanje s geopolitičkim opredeljenjem Evropske unije i uvođenje sankcija Rusiji, dodao je.

- Uprkos određenom napretku, pre svega u području klastera konkurentnosti i inkluzivnog rasta, Srbija se još uvek suočava s velikim preprekama koje mora da savlada. Poboljšanje unutrašnjeg političkog dijaloga, vladavina prava i borba protiv korupcije, postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji s Kosovom, te potpuno usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije. Nedostaje osiguranje nezavisnosti ključnih institucija, uključujući REM, te potpuno sprovođenje svih preporuka OSCE-a i Veća Evrope o izbornoj reformi, u transparentnom i uključivom procesu. Svakako, pre novih izbora, što bi bilo od ključne važnosti, sve to naglašava i Komisija u svom reformskom planu - rekao je on.

Ekonomski podaci, iako poboljšani, ne mogu biti jedino merilo uspeha, jer ni Evropska unija nije samo zajedničko tržište, rekao je Picula.

- U poslednjoj deceniji EU je u Srbiji uložila milijarde evra, ali i javna percepcija, pa i komunikacija lidera Srbije, uglavnom, to ne reflektuje. Često se ekonomski rast temelji i na netransparentnim ugovorima, koji se izuzimaju iz primene zakona o javnoj nabavki. Takvi ugovori, osim ekonomskog, imaju i direktan politički uticaj - dodao je.

Za ovakvu situaciju i Evropska unija mora da preuzme i svoj, svakako manji deo odgovornosti, rekao je Picula.

- Od političkih poruka svrha o napretku vladavine prava, bilateralnih trgovinskih sporazuma najvećih članica, do veoma niskih stopa ulaganja evropskog novca tamo gde donosi najveću transformacijsku korist, jačanje pravosuđa i borbu protiv korupcije - ocenio je on šta EU treba da uradi.

Obratio se Marti Kos i rekao da je poslala neke važne poruke u Srbiji.

- U isto vreme, zaista neuverljivo zvuče izjave lidera Srbije o formalnoj posvećenosti evropskim integracijama, dok ove nedelje planira put u Moskvu i nove energetske sporazume sa Rusijom, a na vidiku nema potrebnih reformi ključnih za uspešan evropski put. Na kraju krajeva, pristupanje Uniji pre svega odgovornost je zemlje članice, a ne alibi kojim se izbegava sopstvena odgovornost za probleme u državi - rekao je Picula.

On se obratio srpskim studentima koji trče do Strazbura, potom do Brisela.

- Cenim njihovu požrtvovanost i borbu. Njihove poruke jasno čujem od samog početka i u izveštaju naglašavam iste ciljeve za koje se i oni zalažu. Budući da oni kao mladi ljudi predstavljaju budućnost svoje zemlje, odnos vlasti prema njima govori mnogo više nego bilo koji stranački programi o budućnosti. Evropski parlament, kao institucija koja na kraju procesa glasa o sporazumu o pristupanju, ostaće najglasniji govornik proširenja. Ali želimo da taj proces bude temeljen na zaslugama, stvarnim reformama i jasnoj usklađenosti sa evropskim vrednostima i geopolitičkim pozicijama Evropske unije - zaključio je.