MMF nema lepe prognoze zbog Trampovih carina

MMF očekuje sa će svetski privredni rast dostići 2,8 odsto ove godine, što je revidirano na niže za 0,5 procentnih poena u odnosu na njegovu prethodnu procenu u januaru.

Ta institucija sa sedištem u Vašingtonu je obazriva, i u izveštaju govori o „referentnoj prognozi “ umesto svoje uobičajene „osnovne reference“, zbog kako je rečeno „kompleksnosti i promenljivosti sadašnjeg trenutka“.

Kao znak teškoća u ovim procenama MMF ukazuje da je uzeo u obzir uvođenje carina do 4. aprila, i da nisu uključene sve uzvratne mere između Pekinga i Vašingtona.

- Ulazimo u period u kome je svetski ekonomski sistem koji poznajemo 80 godina resetovan. Ali pored velikih povećanja carina, i neizvesnost snažno opterećuje privredu i ako se zadrži ona će usporiti svetski rast - upozorio je na konferenciji za novinare glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurenša.

I mada će svetska privreda u prvo vreme „izbeći recesiju“ uticaj carina će se negativno odraziti „na sve regione, ove godine i iduće“ rekao je Gurenša.

Rizik od recesije je snažno porastao, kako za svetsku privredu tako i posebno za SAD, ukazuje MMF.

Fond ipak još ne prognozira recesiju za SAD, prvu svetsku privredu, zato što se do sada nalazila u položaju snage.

- Privreda nastavlja da napreduje, tržište rada ostaje solidno. Već smo zabeležili određeno usporavanje pre carina ali je ono predstavljalo 0,4 procentna poena - rekao je glavni ekonomista te institucije.

Za Severnu Ameriku MMF je snažno revidirao na niže izglede tri privrede, u poređenju sa prognozama u januaru.

Fond predviđa da će privredna aktivnost SAD rasti 1,8 odsto ove godine, što je pad od 0,9 procentnih poena u odnosu na prethodnu procenu, dok Kanada može da očekuje rast od 1,4 odsto (manje 0,6 procentna poena u odnosu na januarsku prognozu).

Meksiko, čija privreda jako zavisi od izvoza njegovom ekonomskom susedu bi moga čak da zapadne u recesiju, sa padom na 0,3 odsto (što je pad od 1,7 procentni poen).

Kina koja je na meti carina, i posebno od kada su američke carine porasle na 145 odsto, plus carine koje su postojale pre povratka Donalda Trampa u Belu kuću, mogla bi da beleži svoj najslabiji rast od 1990. godine, koji se prognozira na 4.0 odsto. I tu je znatno revidirana prognoza na niže u odnosu na izveštaj u januaru.

Očekuje se da će šok od carina biti manje izražen za evrozonu, sa revizijom u proseku od 0,3 procentna poena pada, što bi dovelo do toga da Nemačka prolazi kroz još jednu godinu bez rasta, pre oporavka koji je sada pomeren i očekuje se za 2026. godinu.

- Carine će oslabiti skromni ekonomski oporavak u evro zoni, uprkos porastu javne potrošnje u nekim zemljama kao što je Nemačka - rekao je Gurenša, i dodao bi veća potrošnja u infrastrukturi mogla da ubrza rast.

Španija je jedini izuzetak u evrozoni i ima najbolji rast među tim zemljama u poslednje dve godine, i njena prognoza rasta je revidirana na gore, te se sada očekuje da će joj privredni rast biti 2,5 procenata, najviši među razvijenim privredama.

- Španija ostaje na prodoru iz 2024. godine sa jakim izvozom usluga (posebno turizma) i tržište rada koje ostaje solidno, profitirajući posebno od imigracije. Ali zemlja je takođe pogođena posledicama carina i neizvesnostima što nas je navelo da predvidimo usporavanje u 2026. godini - rekla je pomoćnica direktora za istraživanja MMF-a Petja Koeva Bruks.

Kao druga posledica carina inflacija u razvijenim privredama bi trebalo da dostigne 2,5 odsto ove godine, i ona je revidirana na više, uglavnom zbog SAD, gde bi inflacija mogla da ostane oko tri odsto.