NOVO ŽARIŠTE Hoće li Tramp izvršiti invaziju na Kubu – i šta bi Rusija uradila?

Prilično agresivna retorika američkog predsednika Donalda Trampa usmerena prema Kubi, kao i otmica predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, probudila je strahove u svetskoj javnosti da Kuba može biti sledeće žarište. 

No, da li je invazija na ovo ostrvo zaista neizbežna?

Da li SAD planiraju invaziju?

Iako je retorika američkog predsednika Donalda Trampa prilično oštra – uključujući kontroverzne izjave da će "preuzeti“ Kubu ili "uraditi nešto vrlo brzo“ – većina dostupnih informacija ukazuje da direktna vojna invazija nije najverovatniji scenario u ovom trenutku, posebno ako se uzme u obzir da su SAD može se reči "zaglavljene" u ratnu avanturu na Bliskom istoku.

Još jedna ratna avantura, posebno u trenutku kada je u američkoj javnosti rat sa Iranom nikad nepopularniji, čini se kao malo verovatna.

Međutim, zvanična Havana ima dosta razloga za zabinutost.

Sve veći pritisak na Kubu

Iako se čini da je Kuba zanemarena, u odnosu na Iran, američka administracija već izvesno vreme pritiska Kubu.

Naime, SAD već sprovode ekonomski pritisak (blokada nafte) koji je doveo do ozbiljne energetske  krize na ostrvu koji ide ruku uz ruku sa diplomatskim i političkim pritiskom sa ciljem promene vlasti u Havani. Takođe se čuju glasovi o "kontrolisanoj tranziciji" zemlje iz komunističkog u kapitalistički sistem.

Komunistički režim se suočava sa nemogućnošću da obezbedi snabdevanje energijom zemlje, pa su isključenja struje postala deo "nove normalnosti".

Na ostrvu se takođe održavaju demonstracije, koje doprinose tome da je stanje sve samo ne redovno.

Kidnapovanje Madura, koji je važio za velikog prijatelja Kube, probudio je kod mnogih Kubanaca strah od mogućnosti američke intervencije, a kako se problemi na Kubi gomilaju, tako se taj strah pojačava. 

Zašto SAD izbegavaju direktnu intervenciju?

Postoji nekoliko razloga zbog kojih će Bela kuća želeti da izbegne direktno vojno mešanje: 

Rizik dugotrajnog rata (iskustvo Iraka i Avganistana)

Loša iskustva sa ranijom intervencijom na Haitiju (koja je od Haitija napravila tkz "propalu državu"

Međunarodna osuda – već sada UN i brojne države kritikuju blokadu Kube

Unutrašnja destabilizacija Kube međutim već daje rezultate bez potrebe za vojnom akcijom.

Drugim rečima, Vašington trenutno pokušava da postigne cilj bez slanja trupa. Ipak, postoji još jedan činilac u političkim igrama oko Kube kog ne treba zanemariti - uticaj Rusije.

Kako bi Rusija reagovala?

Podrška SSSR-a Kubi tokom pedesetih i šezdesetih, uz raspoređivanje nuklearnih raketa, bila je okidač za tkz "Kubansku krizu". Iako je Kremlj stao uz Kubu i ovaj put, mala je verovatnoća da se taj scenario ponoviti.

Rusija je jasno stala uz Kubu – ali uz oprez.

Rusija je konkretno reagovala odmah po izbijanju krize oko ostrva - politički osuđujući američke poteze, obezbeđujući ekonomsku i energetsku pomoć (na putu ka Kubi je ruski tanker sa naftom) i održavanjem diplomatskih kontakata sa Havanom.

Ipak, direktna ruska intervencija u slučaju američke invazije je maltene nemoguć scenario..

Rusija se trenutno nalazi u ratnom konfliktu sa Ukrajinom, tako da većina njene snage odlazi u tom pravcu.

Dosadašnje ponašanje Moskve (npr. u Venezueli) pokazuje da Kremlj  izbegava direktan sukob sa Amerikom, čak i kada podržava saveznike.

Rusija će zato nastaviti da podržava vlasti u Havani i pruža joj svaku vrstu pomoći ali nova Kubanska kriza je scenario koji se već može odbaciti.

Koliko je situacija zaista opasna?

Situacija oko Kube ipak nije bez rizika za svetski mir.

U igri imamo jeste velike sile (SAD i Rusiju), energetsku krizu i mogućnost incidenata (npr. presretanje ruskih tankera).

Ali za razliku od 1962. godine nema nuklearnih raketa na Kubi  i postoji više diplomatskih kanala koji bi mogli da spreče otvoreni sukob.

Zato analitičari ovu krizu opisuju kao „hladni rat 2.0“, ali bez neposrednog nuklearnog rizika.

Neizvesna budućnost

U ovom trenutku je nezahvalno davati dugoročne prognoze, ali je po svemu sudeći, direktna invazija SAD na ostrvo malo moguća. Ipak, pritisak koji je SAD već prave na Kubu, udružena sa unutrašnjom nestabilnošću mogu biti okidač za krizu u karipskom regionu.