EP prozvao Evropsku komisiju zbog odnosa prema Srbiji

To se, pored drugog, navodi u rezoluciji na osnovu izveštaja o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU za 2024. koju je ove nedelje usvojio Evropski parlament.

U tekstu rezolucije i izvešataja, čiji je autor šef Odbora za spoljne poslove EP (AFET) Dejvid MekAlister, podseća se da članstvo u EU zahteva usklađivanje spoljne politike zemalja kandidata, uključujući glasanje o rezolucijama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, podršku Ukrajini i usklađenost sa sankcijama protiv Rusije i konstatuje da je većina zemalja Zapadnog Balkana postigla visok stepen usklađenosti, uz očiti izuzetak koji predstavlja Srbija.

Kada je reč o Srbiji, u dokumentu se navodi da EU pomno prati masovnu mobilizaciju studenata, kojima su se pridružile i druge grupe građana, nakon tragičnog incidenta na železničkoj stanici u Novom Sadu i podseća da je sloboda okupljanja osnovno pravo i da se ne može tolerisati nasilje nad mirnim demonstrantima.

Osuđuju se prijavljeni slučajevi napada, digitalnog nadzora i uznemiravanja novinara, aktivista za ljudska prava i organizacija civilnog društva u Srbiji, uključujući i, kao najnoviji primer, nedavnu policijsku raciju na četiri vodeće organizacije civilnog društva 25. februara 2025, navodno zbog zloupotrebe sredstava USAID-a.

Poziva se na temeljnu, nepristrasnu i brzu istragu navoda o nasilju nad demonstrantima i neprimerenom postupanju policije tokom protesta i izražava solidarnost s učesnicima mirnih demonstracija, posebno onih održanih 15. marta 2025, koje su predstavljale najveći masovni protest u modernoj istoriji Srbije.

Izražava se žaljenje zbog pomirljivog pristupa Komisije prema Srbiji, uprkos njenom nazadovanju u oblasti vladavine prava, demokratije i osnovnih prava tokom godine, kao i destabilizujućem uticaju na ceo region i poziva Komisiju, uključujući i njene najviše instance, da koristi jasniji jezik prema Srbiji i da dosledno ukazuje na njene znatne nedostatke, izostanak napretka, pa čak i nazadovanje, čime će se poštovati osnovne vrednosti EU.

U rezoluciji se takođe izražava žaljenje zbog nedostatka napretka u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i "pozivaju Kosovo i Srbija da nastave da učestvuju u dijalogu u dobroj veri i duhu kompromisa kako bi bez odlaganja postigli sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, zasnovan na međusobnom priznanju, u skladu s međunarodnim pravom".

Podseća se na stav Evropske komisije, iz Izveštaja o proširenju za 2024, da Srbija treba da napreduje u pristupnim pregovorima sa EU samo ako se; usklađuje sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari znatan napredak u reformama povezanim sa EU, posebno u oblasti "osnovnih pitanja".

Srpske vlasti se podsećaju da je ispravno funkcionisanje demokratskih institucija ključni element procesa pristupanja Srbije EU i metodologije proširenja EU i u tom kontekstu na stav EK da su parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji održani 17. decembra 2023. odstupali od međunarodnih standarda i obaveza Srbije u vezi sa slobodnim i poštenim izborima.

Ponavlja se ozbiljna zabrinutost zbog ovih nepravilnosti i celokupnog izbornog okruženja, koje je ispod standarda očekivanog od zemlje kandidata za EU i poziva političko rukovodstvo Srbije da obezbedi konstruktivan i inkluzivan dijalog u celokupnom političkom spektru i sprovede neophodne reforme kako bi Srbija napredovala na putu ka članstvu u EU.

Kada je reč o Kosovu, pozdravlja se zahtev Kosova za članstvo u EU i Izveštaj o Kosovu za 2024. i pozivaju ;države članice u Evropskom savetu da ovlaste Komisiju da predstavi upitnik i dostavi svoje mišljenje o osnovanosti zahteva Kosova.

Podseća da će se zahtev Kosova za status kandidata procenjivati na osnovu njegovih zasluga i uspeha u ispunjavanju kriterijuma iz Kopenhagena za članstvo u EU.

Pozdravlja se ukidanje viza za građane Kosova koji putuju u EU ali i izražava žaljenje zbog restriktivnih mera koje je Savet uveo protiv Kosova i poziva na njihovo hitno ukidanje, u skladu sa predlogom visokog predstavniak za spoljnu i bezbednosnu politiku.

U rezoluciji se osuđuje "napad dobro organizovanih srpskih paravojnih jedinica na kosovske policajce u Banjskoj na severu Kosova 24. septembra 2023. godine, koji je rezultirao smrću kosovskog policajca Afrima Bunjakua i ranjavanjem još dvojice kosovskih policajaca".

Osuđuje se i teroristički napad na kritičnu infrastrukturu u blizini Zubinog Potoka i naglašava da počinioci moraju biti privedeni pravdi bez odlaganja i odgovarati za svoja dela.

Kada je reč o proširenju, u izveštaju se još konstatuje "konstruktivna uloga aktivnog civilnog društva u zemljama proširenja u unapređenju procesa evropskih integracija" i naglašava da je civilno društvo ključno za podsticanje demokratije i pluralizma, dobrog upravljanja i društvenog napretka.

Među ključnim dostignućima ističu se uspešno završena skrining faza Albanije i otvaranje prvog klastera pregovaračkih poglavlja kao i odluka o otvaranju pregovora o pristupanju sa Bosnom i Hercegovinom.

Izveštaj takođe beleži napredak Crne Gore u ispunjavanju privremenih merila za poglavlja 23 i 24, kao i završetak skrining procesa Severne Makedonije i pozdravlja odluku o otvaranju pristupnih pregovora sa Ukrajinom i Moldavijom.

U izveštaju o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (CFSP) koji je usvojen 2. aprila sa 378 glasova za, 188 protiv i 105 uzdržanih, Evropski parlament (EP) upozorava da ruski rat protiv Ukrajine podriva bezbednosnu arhitekturu Evrope, destabilizujući i ugrožavajući istočnoevropsko susedstvo i Zapadni Balkan.

Takođe, zabrinuti zbog rastućih tenzija na Bliskom istoku, poslanici traže od šefice diplomatije EU Kaje Kalas da predstavi sveobuhvatnu strategiju EU za region i poveća evropsko prisustvo tamo. Pozivajući na trajan mir i bezbednost za Izraelce i Palestince, poslanici pozdravljaju mogućnost povratka Palestinske uprave u Gazu i izražavaju podršku Globalnoj alijansi za sprovođenje rešenja o dve države.

U svetlu intenziviranja napora Kine, Rusije, Irana i drugih da destabilizuju postojeći međunarodni poredak i potkopaju multilateralizam, u izveštaju se navodi da je pojačana saradnja i koordinacija EU sa sličnim partnerima od suštinske važnosti.

Poslanici su zabrinuti zbog brzine kojom nova američka administracija preispituje uspostavljena partnerstva i razočarani njenom politikom popuštanja prema Rusiji i ciljanjem tradicionalnih saveznika. Ipak, poslanici smatraju da je važnije nego ikada da se nastavi saradnja sa SAD.