Posle Trampove naredbe: Objavljuje se desetine hiljada poverljivih zapisa o ubistvu Kenedija

Objavljivanje dokumenata usledilo je posle izvršne naredbe predsednika Donalda Trampa u januaru ove godine kojom je traženo da neredigovani poverljivi dokumenti u tom slučaju budu otpečaćeni, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).

Istoričari ne očekuju mnogo izuzetnih otkrića u tim dokumentima, koje su počeli da detaljno pregledaju posle njihovog objavlivanja sinoć.

Tramp je procenio da će biti otpečaćeno oko 80.000 strana dokumenata.

Američke vlasti ranije su dozvolile otvaranje stotine hiljada dokumenata o Kenediju, ali su neka zadržana, uz navode o brizi za nacionalnu bezbednost.

Mnogi Amerikanci i dalje veruju da čovek koji je pucao, Li Harvi Osvald, nije delovao samostalno.

Kenedi je ubijen tokom posete Dalasu, u saveznoj državi Teksas 22. novembra 1963. godine.

Kako navodi BBC, nije jasno koliko od poverljivog materijala o Kenediju koji je sinoć objavila američka Nacionalna uprava za arhive i dokumente nova.

Ogromna većina zbirke Nacionalnog arhiva od više od šest miliona stranica zapisa, fotografija, filmova, zvučnih zapisa i artefakata u vezi sa atentatom objavljena je ranije u delimično redigovanom obliku, prema stručnjacima.

- Imate mnogo da čitate. Ne verujem da ćemo redigovati bilo šta - rekao je Tramp novinarima u ponedeljak u najavi o objavljivanju ovih poverljivih dokumenata.

Ipak, izgleda da neki od stotine dokumenata otpečaćenih sinoć imaju zacrnjene pasuse, prenose američki mediji, dok su drugi teški za čitanje zbog toga što su izbledeli ili su loše skenirane fotokopije.

Vladina komisija utvrdila je da je predsednika Kenedija ubio Li Harvi Osvald, bivši marinac i samoproklamovani Marksista koji je prebegao u Sovjetski Savez i kasnije se vratio u SAD.

Međutim, ankete su decenijama ukazivale da većina Amerikanaca ne veruje da je Osvald bio jedini ubica.

Neodgovorena pitanja dugo su pratila taj slučaj i podstakla teorije o uključenju vladinih agenata, mafije i drugih karaktera, kao i neke druge komplikovanije tvrdnje.

Kongres je 1992. usvojio zakon o otpečaćenju svih dokumenata vezanih za istragu u roku od 25 godina.

I Tramp u svom prvom mandatu, kao i Džo Bajden, pustili su veliki broj dokumenata vezanih za Kenedija, ali hiljade je i dalje ostalo delimično tajno ili potpuno tajno.

Trampov ukaz od pre dva meseca takođe poziva vladin Arhiv da otpečati poverljive dokumente vezane za ubistvo predsedničkog kandidata Kenedija i ikonu borbe za građanska prava Martina Lutera Kinga. Obojica su ubijeni 1968. godine.