Evropa se naoružava, potrebno 800 milijardi evra; Orban blokirao

Na vanrednom samitu u Briselu u četvrtak, lideri zemalja članica EU razgovarali su o dva hitna pitanja - o nastavku pomoći Ukrajini kako bi mogla da nastavi odbranu dok se paralelno vode pregovori o mogućem prekidu vatre. A druga tema je jačanje odbrambenih kapaciteta EU kroz značajno povećanje investicija. Ovaj samit je nazvan i prekretnicom u stvaranju odbrambene unije nakon što je postajalo sve jasnije da ne mogu zauvek računati na SAD kao glavnog garanta evropske bezbednosti.

Samitu je prisustvovao i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je pod velikim pritiskom Sjedinjenih Država da prihvati prekid vatre bez traženih bezbednosnih fgarancija, a istovremeno je potpisao i sporazum o američkoj upotrebi minerala. U izjavi novinarima pre početka samita, Zelenski je zahvalio Evropi na dosadašnjoj pomoći. A sa evropske strane podršku su izrazili predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta.

Izražavajući spremnost da povećaju evropsku pomoć, čelnici institucija EU su dodali da računaju na Ukrajinu kao buduću članicu Evropske unije, pa je ulaganje u Ukrajinu i ulaganje u Evropu.

Među zemljama EU gotovo da postoji konsenzus kada je u pitanju povećanje investicija u odbranu. Nema više relevantnog evropskog političara koji može da nađe argumente protiv toga. Na kraju krajeva, brojke govore same za sebe. Od 32 članice NATO-a, SAD doprinose sa 64 odsto ukupnim ulaganjima u odbranu, dok ostala 31 članica doprinosi samo 36 odsto. Ako oduzmemo investicije Velike Britanije, Turske, Norveške i Kanade, koje nisu u EU, onda postaje još jasnije da su ulaganja članica Unije simbolična.

Trka u naoružanju

Sve uticajniji poljski premijer Donald Tusk pozvao je evropske kolege da prihvate trku u naoružanju koja se već odvija, ali da u toj trci pobede.

- Nema sumnje da pristup nove američke administracije Evropi i trka u naoružanju koju je započela Rusija pred nama predstavljaju potpuno novi izazov. Evropa mora da prihvati ovaj izazov, ovu trku u naoružanju, ali mora da je pobedi - rekao je Tusk.

Ali da bi EU uopšte računala na pobedu, mora značajno da poveća investicije jer neke zemlje nisu dostigle ni dva odsto BDP-a, što je sada stari cilj NATO-a, a Rusija trenutno izdvaja 6,7 odsto BDP-a.

Lideri EU na samitu podržali su predlog predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen kojim bi se mobilisalo oko 800 milijardi evra za investicije u odbranu. Kako EU tek treba da pregovara o višegodišnjem finansijskom okviru za period nakon 2027. godine, a trenutna budžetska sredstva EU su već planirana za različite oblasti, najveći deo novih sredstava za odbranu trebalo bi da dođe iz nacionalnih budžeta.

Stoga bi EU dozvolila da se budžetski deficiti, koji inače ne mogu da pređu tri odsto BDP-a, budu prekoračeni ako su ta sredstva namenjena za odbranu. Deo sredstava bi se obezbedio i iz neiskorišćenih kredita iz programa oporavka i otpornosti. Evropska investiciona banka bi tada bila uključena u finansiranje.

Zajmovi članicama

Evropska komisija je predložila i uspostavljanje posebnog finansijskog instrumenta od 150 milijardi evra zajmova državama članicama za odbrambene investicije. EK bi se ovaj iznos zadužila na finansijskim tržištima i odobravala zajmove državama članicama. Sredstva bi se koristila za finansiranje panevropskih projekata nabavke opreme za vazdušnu i protivraketnu odbranu, artiljerijskih sistema, dronova sa projektilima i municijom i sistema protiv bespilotnih letelica. Komisija takođe predlaže da se deo kohezionih fondova usmeri na ulaganja u odbranu, ali to već nailazi na otpor u delu Evropskog parlamenta, u Komitetu regiona i u nekim državama članicama.

Dok EU ne ostvari svoj cilj jačanja odbrambenih sposobnosti, Francuska bi mogla da obezbedi takozvani "nuklearni kišobran" onim zemljama koje to žele. Kao jedina nuklearna sila EU, Francuska je izrazila spremnost da razmotri ovu mogućnost, a neke zemlje poput Nemačke, Poljske i Danske nisu odbile takvu ponudu.

Nemačka, kao najveća ekonomska sila EU, iako uveliko zaostaje u jačanju svojih odbrambenih sposobnosti, već je napravila veliki preokret pristankom na osnivanje vanbudžetskog fonda od 500 milijardi evra za odbranu u pregovorima o formiranju nove koalicione vlade. Neke zemlje su na ovom samitu već pominjale konkretne brojke, ukazujući na to koliko planiraju da povećaju ulaganja u odbranu. Ali za jasniju sliku moraćemo da sačekamo kraj juna, kada će biti održan samit NATO-a u Hagu, pa bi tada bilo pogodnije vreme. Jer iako sudbina NATO-a postaje upitna, zbog ponašanja glavne članice Alijanse, NATO se i dalje smatra glavnim stubom evropske bezbednosti koji ne treba odmah napustiti.

I Orban za jačanje odbrane EU

Čak se i mađarski premijer Viktor Orban, koji se inače protivi brojnim inicijativama u EU, složio sa potrebom jačanja odbrane Unije, ali uz već stalno upozorenje da se ne dozvoli "preuzimanje novih ovlašćenja od strane birokrata u Briselu". Orban je rekao da je o tome razgovarao i na bilateralnom sastanku sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom.

- Moji sastanci u Francuskoj potvrdili su da, iako se možda ne slažemo oko modaliteta mira, slažemo se da moramo ojačati odbrambene sposobnosti evropskih naroda. Ovi napori bi trebalo da osnaže države članice, a ne briselske birokrate - najavio je Orban.

Ali Makronovi razgovori sa Orbanom imali su još jedan cilj: obezbediti da se mađarski premijer ne usprotivi zaključcima o Ukrajini na samitu. Mađarska je uz Slovačku do kraja zauzela drugačiji stav od svih i zapretila da neće prihvatiti tekst zaključaka. Mađari su zapretili vetom do te mere da su mnogi, pa i hrvatski premijer Plenković, pominjali "plan B" - da zaključke saopšti predsednik Evropskog saveta u ime 26 ili 25 država članica. Većina lidera pozvala je na jedinstvo EU, koje je sada najvažnije.

Slovačka je tražila da se u tekstu pominje tranzit gasa preko Ukrajine, dok Mađarska upozorava na nepremostive razlike u pristupu Ukrajini. Mađarska se ne slaže sa nastavkom pomoći jer Budimpešta ionako vidi pomoć Ukrajini kao doprinos nastavku rata. U nacrtu zaključaka je do četvrtka uveče bilo navedeno da će se vojna pomoć Ukrajini nastaviti i povećati.

- Evropski savet pozdravlja spremnost država članica da dalje odgovore na hitne vojne i odbrambene potrebe Ukrajine i poziva Savet EU da se pozabavi hitnim vojnim i odbrambenim potrebama Ukrajine i poziva Savet da ubrza rad na inicijativama za povećanje vojne podrške EU Ukrajini - navodi se u dokumentu.

Lideri EU razgovarali su i o angažovanju u Ukrajini u slučaju mirovnog sporazuma. Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas pozvala je na jedinstvo za postizanje pravednog i održivog mira i za Ukrajinu i za Evropu.

- Potrebni su nam jedinstvo i odlučnost u ovim veoma turbulentnim vremenima. Nadam se da ćemo postići politički dogovor o podršci Ukrajini, jer zaista moramo da ih ojačamo kako bismo mogli da okončamo rat pod sopstvenim uslovima i zato im je potrebna evropska podrška da to urade. Svi žele mir, to je vrlo jasno. Ali ovaj mir mora biti takav da ukrajinskom narodu, ali i Evropljanima, ne donosi još više patnje – rekao je Kalas.

U slučaju mirovnog sporazuma, evropske zemlje, na čelu sa Francuskom i Ujedinjenim Kraljevstvom, već formiraju takozvanu "Koaliciju voljnih" koja će poslati svoje vojnike u Ukrajinu. U ovu misiju bi mogla da se pridruži i Turska. Ali mnoge zemlje i dalje ne žele da kažu da li će učestvovati ili ne, bar dok ne bude jasnije kakav će biti eventualni dogovor o okončanju sukoba.

Šta Srbija ima da ponudi od oružja

Evropski čelnici su na vanrednom sastanku u Parizu pozvali na povećanje potrošnje za odbranu, ali su ostali podeljeni u pogledu slanja mirovnih snaga u Ukrajinu za podršku sprovođenju mogućeg sporazuma o miru. Danas je Saudijska Arabija bila domaćin prve faze pregovora o okončanju rata, gde su se sastale delegacije Rusije i SAD, a kao drugi domaćin se pominje i naša zemlja. I dok traje ovaj diplomatski "blickrig", malo dalje u komšiluku, održava se i Sajam naoružanja i vojne opreme "IDEX 2025" u Abu Dabiju. Srbija ima svoj štand, pa se postavlja pitanje šta ima da ponudi Evropi i svetu od namenske i odbrambene industrije? Sve o tome čitajte u našem odvojenom tekstu.