Autogol: Gašenje USAID zapravo ojačalo konkurenta?

- Haotičan kraj USAID-a će se nesumnjivo doneti korist Kini, čak i ako je malo verovatno da će promeniti međunarodnu razvojnu strategiju Pekinga u kratkoročnom periodu“, rekao je za Biznis Insajder (BI) Džeremi Čen, viši analitičar tima za Kinu i severoistočnu Aziju u riziku Eurazija Grupe.

Ako USAID bude zatvoren, "možda će postojati mogućnosti za druge donore, poput Kine da izvrše uticaj meke moći kroz dodelu pomoći", rekao je Tai Vei Lim, profesor za političku ekonomiju severoistočne Azije na japanskom Univerzitetu Soka.

USAID je potrošio 32,5 milijardi dolara u fiskalnoj 2024. godini.

Tačni podaci o potrošnji kineske pomoći za inostranstvo nisu u potpunosti javni, ali procene japanskih akademika navode da je potrošnja ove zemlje u 2022. iznosila čak 7,9 milijardi dolara.

Dok je Kina daleko od uticaja SAD u pogledu pomoći, ona pokušava da proširi svoj uticaj - politički i ekonomski - kroz svoju inicijativu Pojas i put, pošto je njena ekonomija i dalje u padu.

Dok je geopolitičko rivalstvo dve zemlje zaoštrenije, postavlja se pitanje kako će se pozicionirati SAD bez USAID-a.

Administracija američkog predsednika Donalda Trampa u utorak je uvela carinu od 10 odsto na svu kinesku robu — pored postojećih nameta. Kao odgovor, Kina je najavila uzvratne carine na ciljanu američku robu, uključujući sirovu naftu i mašine.

Praznina koju bi Kina mogla da popuni

Donald Tramp i Ilon Mask nazvali su USAID rasipničkom organizacijom, nepovezanom sa američkim vrednostima. Skoro svi zaposleni u USAID-u poslati su na administrativni odmor u petak, u ponoć.

Osnovan na vrhuncu Hladnog rata, USAID nikada nije delovao kao čisto altruistička agencija.

USAID radi sa "strateški važnim zemljama" i "služi komercijalnim interesima SAD", pomažući zemljama da se razviju u ekonomiji, navodi se u izveštaju nestranačke Službe za istraživanje Kongresa prošlog meseca.

Pojedini američki političari su tvrdili da je USAID - ili slični programi pomoći - od suštinskog značaja za usklađivanje sa naporima koje u druge zemlje ulaže Kina.

Otprilike polovina potrošnje USAID-a u 2024. godini otišla je u humanitarne svrhe i zdravstvene svrhe, kao što je finansiranje programa za HIV.

USAID već dugo dobija dvostranačku podršku. Godine 2022. tadašnji senator Marko Rubio - sada Trampov državni sekretar - zatražio je od tadašnjeg predsednika Džoa Bajdena da preusmeri svoje buduće budžetske planove imajući u vidu USAID i druge vladine agencije, kako bi se suprotstavio "rastućem globalnom uticaju Kine".

- Naša pomoć u inostranstvu doprinosi borbi protiv bolesti i zaustavljanju gladi, ali je takođe sredstvo za sprečavanje ekspanzionističkog dometa autoritarnih lidera iz Kine, Rusije i Irana - rekao je demokratski senator iz Nju Džersija Endi Kim za Blumberg ranije ove nedelje.

- Dugo sam osećao da je USAID naš način da se borimo protiv inicijative Pojas i put, što je napor Kine da zaista stekne uticaj širom sveta, uključujući Afriku i Južnu Ameriku na zapadnoj hemisferi - rekao je novinarima u utorak republikanski senator iz Misisipija Rodžer Viker.

Kina pojačala svoj uticaj

Više od decenije, Kina je zagovarala svoj vodeći infrastrukturni projekat Inicijative Pojas i put (BRI), kroz koji je Peking potrošio više od triliona dolara na gasovode, vozove i druge trgovinske i infrastrukturne projekte na globalnom nivou.

Veliki deo finansiranja je bio u obliku zajmova drugim zemljama.
Kina je rekla da programi BRI dolaze bez političkih obaveza.

Međutim, kritičari kažu da Kina pokušava da uvuče zemlje u razvoju u dužničke zamke — čime se pojačava politički uticaj Pekinga nad zemljama dužnicima.

Zeleni finansijski i razvojni centar sa sedištem u Kini procenjuje da je između 145 i 149 zemalja — oko tri četvrtine ukupnog broja svetskih nacija — direktno uključeno u BRI projekte ili su pokazale interesovanje za saradnju.

Analiza podataka iz 2023. godine, poslednje dostupne godine, iz Centra za zelene finansije i razvoj sa sedištem na kineskom univerzitetu Fudan pokazala je kako je pomoć geografski isplaćena.

Na nivou zemlje 2023. godine, Kina je najviše investirala kroz BRI u Indoneziji sa 7,3 milijarde dolara, a slede Mađarska sa 4,5 milijardi dolara i Peru sa 2,9 milijardi dolara.

U Africi - gde je skoro svaka zemlja dobila kineske investicije - u poslednjih 10 godina izgrađeni su novi putevi, železnice i luke, dok su milijarde uložene u projekte energetske infrastrukture, kako bi se više stanovnika snabdelo strujom.

Kina je pretekla SAD kao najveći trgovinski partner Afrike 2009. godine. Afrika obično uvozi elektroniku, mašine i industrijska dobra iz Kine, a izvozi gorivo i metale.

U Aziji, Kina je investirala u nove luke na Šri Lanki, brzu železnicu u Indoneziji i Saudijskoj Arabiji i infrastrukturne projekte u Uzbekistanu.

U septembru je kineski lider Si Đinping rekao da će Kina posvetiti više od 50 milijardi dolara za finansijsku pomoć Africi. Ovo je trebalo da ojača odnose Pekinga sa zemljama u razvoju, usred tenzija sa SAD i drugim zapadnim zemljama.

Biznis Insajder ističe da napori Kine u pružanju pomoći verovatno neće biti u stanju da se uporede sa ogromnom rupom koju je ostavio USAID. Ili to barem neće moći da učine u kratkom roku.

Peking je takođe pomerio svoj fokus BRI sa megainfrastrukturnih poslova na ono što naziva "malim i lepim" projektima, rekli su analitičari za BI.

Ali Peking bi mogao da pomeri svoj fokus na istok, posebno na Afriku i jugoistočnu Aziju, rekao je Čen iz Evroazijske grupe.

Kina već dobija određeni uticaj od naglog potencijalnog gašenja USAID-a.

- Kina izgleda kao dobar momak na međunarodnoj sceni, jednostavno ako ništa ne radi. Dok će pozivi Pekinga na jaču multilateralnu saradnju, više slobodne trgovine i poboljšanu globalnu upravu u UN i Davosu učiniti malo za stvarno unapređenje multilateralnih rešenja za hitna globalna pitanja - kao što su sukobi u Gazi i Ukrajini, otpornost lanca snabdevanja ili upravljanje veštačkom inteligencijom - Kina će osvojiti bodove na račun SAD tako što će barem zadržati odgovornu ulogu međunarodnog igrača - rekao je on.