Stiglo upozorenje MMF-a režimu u Srbiji - tema INFLACIJA

Misija MMF i vlasti Srbije postigli su sporazum na nivou tima o drugoj reviziji u okviru Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) Fonda, koji treba da odobri Izvršni odbor MMF, saopšteno je iz Međunarodnog monetarnog fonda.

- Privredni rast je usporio s obzirom na to da ekonomija oseća efekte globalnih trgovinskih tenzija, protesta, političke neizvesnosti i sankcija Naftnoj industriji Srbije (NIS). Slabi poljoprivredni prinosi su ponovo podstakli pritiske na cene hrane, ali je ukupna inflacija opala u septembru, što je posledica privremenih ograničenja cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine - ocenio je MMF u saopštenju.

Zahvaljujući makroekonomskoj rezilijentnosti, ekonomija Srbije je, navodi se - "dobro pozicionirana za nastavak rasta kada se ublaže privremeni šokovi".

Kako se ističe - potrošnju domaćinstava još uvek podržavaju dalja povećanja raspoloživih prihoda, bankarski sektor je rezilijentan, devizne rezerve su na visokom nivou i javni dug je nizak.

- Vlasti su i dalje čvrste u nameri da zadrže fiskalni deficit ispod granice od tri odsto BDP tokom 2025-2027. godine i da poštuju posebna fiskalna pravila o zaradama u javnom sektoru i penzijama. Instrument PCI podržava vlasti Srbije u naporima da ostvare napredak u realizaciji fiskalno-strukturnih reformi i reformi energetskog sektora - navodi MMF.

Privredni rast ove godine 2,1 odsto
Misija Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koju predvodi Anet Kjobe, posetila je Beograd u periodu od 22. do 30. oktobra 2025, radi razgovora o drugoj reviziji Instrumenta za koordinaciju politika (PCI).

Na kraju razgovora, misija MMF je izdala saopštenje u kojem se, između ostalog, ističe da se očekuje da će privredni rast u ovoj godini iznositi 2,1 odsto, zbog nižih javnih investicija, smanjenog priliva stranih direktnihinvesticija i slabije potrošnje.

- Privredna aktivnost je usporila u uslovima spoljnih i domaćih izazova. Očekuje se da će rast u 2025. iznositi 2,1 procenat, što je posledica nižih javnih investicija, smanjenih priliva stranih direktnih investicija i slabije potrošnje. Nakon privremenog probijanja gornje granice ciljanog koridora NBS zbog većih cena hrane prouzrokovanih nižim prinosima, ukupna inflacija je opala na 2,9 procenata u septembru, zahvaljujući ograničenjima cena i trgovačkih marži na hranu i osnovne potrepštine - navodi MMF.

Neizvesnost oko NIS
Očekivanje je da će se rast vratiti na nivo od tri procenta u 2026. godini na osnovu kontinuiranih povećanja raspoloživog dohotka domaćinstava, povoljnih kreditnih uslova, novih prerađivačkih izvoznih kapaciteta i razrešenja neizvesnosti u pogledu snabdevanja energijom u vezi sa NIS-om.

- Inflacija će verovatno zabeležiti umeren rast u 2026. godini. Očekuje se da će se deficit bilansa tekućih transakcija povećati na oko šest odsto BDP, nakon čega bi trebalo da usledi njegov pad, a devizne rezerve bi trebalo da ostanu na solidnim nivoima - stoji u saopštenju.

Rizici po projekcije su, ističe se - na negativnoj strani.

- Prolongiranje rešavanja pitanja NIS i domaćih političkih tenzija moglo bi da oslabi ekonomsku aktivnost. Rizike ublažavaju značajni fiskalni i eksterni baferi, uključujući visoke devizne rezerve i depozite države, rezilijentan bankarski sektor i umeren javni dug - ocenjuje MMF.

Održavanje oprezne makroekonomske politike je od ključne važnosti za očuvanje kredibiliteta, kao i prostora u pogledu politike za reagovanje na šokove, ukazao je MMF.

Ograničenje fiskalnih deficita na nivou od tri odsto BDP - čime se uspostavlja odgovarajuća ravnoteža između potreba tekuće potrošnje i investicija - predstavlja suštinsko sidro politike.

Vlasti Srbije jačaju upravljanje javnim investicijama, gde se dodatna "unapređenja mogu postići kroz unapređenu analizu troškova i koristi, procene fiskalnih rizika, i bolje prakse nabavki".

- Vlasti su takođe opredeljene za unapređenje fiskalne transparentnosti i ostvaruju dobar napredak ka izradi prvog izveštaja Srbije o poreskim rashodima, sprovođenju aktuarske studije o penzionom sistemu, i objavljivanju dodatnih fiskalnih podataka o mineralnim resursima, državnim preduzećima i lokalnim finansijama - naveo je MMF.

U saopštenju se ukazuje da reforme energetskog sektora napreduju, ali su "potrebni dodatni napori da bi se obezbedila finansijska održivost i operativna efikasnost energetskih državnih preduzeća".

- Srbija sprovodi različite ključne energetske investicije, i s obzirom na znatne potrebe sektora za finansiranjem, davanje prioriteta najisplativijim projektima biće presudno za unapređenje kako ekonomskih rezultata, tako i energetske bezbednosti - navodi misija MMF.

Trenutni stav monetarne politike i dalje je, smatra MMF, odgovarajući i nastavlja da podržava makroekonomsku stabilnost Srbije, "pored ostalog tako što se ne fokusira na privremene fluktuacije cena".

- S obzirom na to da bi efekti ograničenja cena i trgovačkih marži trebalo da nestanu tokom vremena, vlasti bi trebalo da budno prate potencijalne rizike od porasta inflacije - upozorava misija MMF.

Misija MMF, kako se navodi, "pozdravlja nameru vlasti da ukine ograničenja cena i trgovačkih marži do kraja februara, u skladu sa planom".

- Vlasti su odlučne u nameri da razreše pitanje sankcija NIS-u na način koji obezbeđuje nesmetano snabdevanje Srbije naftnim proizvodima - navodi se u saopštenju.

Sledi Izvršni odbor MMF
MMF pojašnjava da se u saopštenjima za medije na kraju misije MMF iznose preliminarni nalazi nakon posete određenoj zemlji.

- Stavovi izraženi u ovoj izjavi su stavovi tima MMF i ne predstavljaju nužno stavove Izvršnog odbora MMF - stoji u saopštenju.

Na osnovu preliminarnih nalaza, tim MMF će pripremiti izveštaj koji će, zavisno od odobrenja rukovodstva, biti predstavljen Izvršnom odboru MMF radi razmatranja i odlučivanja o završetku revizije.