Predstavnici EU i EP dogovorili nova pravila: Deportovaće migrante i u Srbiju?

Sporazum će omogućiti da se tražilac azila pošalje u zemlju van EU koja se smatra sigurnom, čak i ako sa tom zemljom nema nikakvu prethodnu vezu, na primer u slučaju da postoji sporazum ili aranžman između te treće zemlje i države članice EU. Do sada je bilo neophodno da tražilac azila ima blisku povezanost sa tom zemljom, poput porodičnih veza ili dužeg ranijeg boravka, podseća nemačka agencija.

Na taj način, tražioci azila bi mogli biti deportovani u zemlje u kojima nikada nisu boravili i sa kojima nemaju porodične, kulturne ili druge veze. Ipak, za maloletnike bez pratnje ostaje na snazi izuzetak koji su zatražile države EU: postojanje veze sa zemljom u koju se deportuju i dalje će biti obavezan uslov.

Dogovor još mora biti formalno usvojen da bi stupio na snagu, ali se to uglavnom smatra formalnošću, jer su pregovarači već postigli kompromis, navodi DPA.

Evropski parlament je otvorio put za pregovore, pošto je desničarska većina glasala „za“. Najveći deo podrške stigao je od poslanika centra desnice i desnice.

Pitanje obaveze postojanja lične ili pravne veze sa trećom zemljom već je bilo tema prošle godine tokom pregovora o reformi Zajedničkog evropskog sistema azila (CEAS).

Na kraju je odlučeno da ta veza ostane obavezan uslov, ali da bude predmet preispitivanja nakon određenog vremenskog perioda.

- Hiljade migranata se dave u Sredozemnom moru ili ih zloupotrebljavaju krijumčari ljudi koji na njihovoj nesreći zarađuju ogromne sume - izjavio je danski ministar za imigraciju Rasmus Stoklund.

- Ključno je da preduzmemo mere kako bismo zaustavili faktore privlačenja koji održavaju jedan nezdrav i nehuman sistem - prenela je DPA.

Koje su to "treće zemlje“

Trenutni predlog za listu "sigurnih zemalja porekla“ za čitavu Evropsku uniju uključuje Egipat, Bangladeš, Indiju, Kolumbiju, Tunis, Maroko i Kosovo, kao i zemlje kandidate za članstvo u EU – Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Gruziju, Moldaviju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju, Srbiju i Tursku, piše Nezavisen.mk

Kritičari su ukazali na sistematsku represiju političkih disidenata u Egiptu, proizvoljna hapšenja i represiju nad političkom opozicijom u Tunisu, državno nasilje nad etničkim manjinama i prisilne nestanke u Bangladešu, kao i na nasilje oružanih grupa, uz zloupotrebe bezbednosnih snaga, u Kolumbiji. Ipak, postizanje saglasnosti o listi zemalja koje su, po svim standardima, zaista bezbedne, na nivou cele EU, bilo bi besmisleno.

Suprotno samom nazivu, lista sigurnih zemalja porekla ne zasniva se prvenstveno na bezbednosnim razlozima.

Umesto toga, takva lista "sigurnih zemalja“ ima smisla samo ako je bezbednost tih zemalja predmet osporavanja.

Neke države – poput Kolumbije i Bangladeša – verovatno su izabrane zbog naglog porasta broja tražilaca azila iz ovih zemalja u pojedinim državama EU. Uvrštavanje severnoafričkih zemalja na listu može takođe odražavati pokušaj da se legitimišu nedavni napori EU da uspostavi saradnju u kontroli migracija.

Stavljanje svih zemalja kandidata za EU na listu može se tumačiti kao neophodan korak kako bi se sprečilo dalje kretanje stanovništva iz tih država u slučaju budućeg članstva, ali i da bi se izbegle debate o njihovom uklapanju u "prostor slobode, bezbednosti i pravde“.