Trampov radikalan potez: Na udaru tri države

- Jedno od mojih mnogih prvih izvršnih naređenja 20. januara biće potpisivanje neophodnih dokumenata za uvođenje carina od 25 odsto na sve proizvode koji ulaze u SAD iz Meksika i Kanade - napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži Truth Social.

- Ova odluka će ostati na snazi dok droga, posebno fentanil i svi ilegalni imigranti ne zaustave invaziju na našu zemlju - dodao je Tramp.

U posebnoj poruci je najavio dodato povećanje carinskih taksi od 10 odsto na proizvode koji iz Kine stižu u SAD.

Svoju odluku Tramp objašnjava krizom u SAD koju dovodi u vezu sa drogom i imigracijom. On je najavio carine i do 60 odsto za određene kineske proizvode.

Prva od tri zemlje koja je reagovala na Trampovu objavu bila je Kina. Kineska ambasada u Vašingtonu smatra da ni SAD ni Kina neće pobediti u trgovinskom ratu.

- Što se tiče američkih carina Kini, Kina veruje da je kinesko-američka ekonomska i trgovinska saradnja od obostrane koristi - rekao je portparol kineske ambasade Liu Pengju.

Liu je naglasio da je Kina preduzela korake u borbi protiv trgovine drogom nakon što je prošle godine postignut sporazum između američkog predsednika Džotefa Bajdena i kineskog predsednika Si Đinpinga.

Inače, na azijskim berzama trguje se trguje oprezno baš zbog Trampovih navoda o povećanju carina.

Meksiko je i dalje "trnu u oku" Trampa uglavnom zbog ilegalnih migranata koji iz te zemlje pokušavaju da uđu u SAD. Tramp je izričit u tome da carine osnanu na snazi "do trenutka kada droga, posebno fentanil i svi ilegalni stranci zaustav invaziju na našu zemlju".

Trampu je vrlo brzo uzvratio šef meksičkog Senata, javio je BBC. Naime, Fernandez Noronja je na društvenoj mreži X upitao koje bi tarife Meksiko trebalo da uvede SAD da bi ih naterao da prestanu da konzumiraju drogu i ilegalno izvoze oružje svom južnom susedu.

Rohelio Ramirez de la O, meksički ministar finansija, ranije je upozoravao da bi svi porezi uvedeni na meksičku robu mogli da izazovu uzvratne carine.

Što se tiče Kanade, nakon najave Trampa oglasio se Dag Ford, premijer Ontarija, najmnogoljudnije kanadske provincije. Ford smatra da bi uvođenje carine od 25 odsto na svu robu uvezenu iz Kanade bilo "razorno za radnike i radna mesta i u Kanadi i u SAD". On ističe da bi kanadski premijer Džastin Trudo trebalo da sazove "hitan sastanak" sa svim premijerima Kanade.

Druga političarka Boni Krombi, liderka Liberalne partije Ontarija, navela je na X-u da je Trampova pretnja ozbiljna "i da bi imala ogroman uticaj na skoro sve u Ontariju".

Šta su tarife i ko ih plaća?

Tarife su oblik domaćeg poreza koji se stavlja na robu pri ulasku u zemlju. To nije fiksna stopa, tako da iznos koji se plaća zavisi od toga koliko košta proizvod.

Na primer, automobil koji je uvezen u Sjedinjene Države sa vrednošću od 50.000 dolara koji podleže tarifi od 10 odsto biće naplaćen 5.000 dolara.

Naknadu fizički plaća domaća kompanija koja uvozi robu, a ne strana kompanija koja je izvozi, ukazuje BBC.

Trampov tarifni plan

Tramp je vodio kampanju o korišćenju carina da bi povećao domaću proizvodnju, dok je istovremeno povećavao poreske prihode kako bi platio velike praznine u prihodima koje bi stvorio njegov predloženi plan smanjenja poreza.

Većina mejnstrim ekonomista veruje da će tarife biti inflatorne, a Petersonov institut za međunarodnu ekonomiju procenjuje da bi tarife koje je Tramp predložio koštalo tipično američko domaćinstvo preko 2.600 dolara godišnje, piše CNN.

Skot Besent, Trampov izbor za ministra finansija, rekao je da tarife neće povećati inflaciju ako se budu pravilno primenjivale.

Problem sa carinama je u tome što one često dovode do uzvratnih akcija ciljanih zemalja, započinjući trgovinski rat - a upravo to se dogodilo tokom Trampovog prvog mandata, podseća CNN.

To je umanjilo efekat carina na domaću proizvodnju, jer je roba proizvođača postala manje privlačna za kupce iz inostranstva.