Zašto je TOPLOTNI TALAS trajao ovako dugo? Meteorolog otkrio hoće li se PAKLENE vrućine ponoviti

Više ljudi je umrlo u Italiji, dok su upozorenja na vrućinu izdata u Portugalu, Rumuniji i na Kipru.

Stručnjaci potvrđuju da će vrućine u narednoj sedmici malo popustiti, a komentarisali su i kako je i zašto došlo do ovih vrućina.

Meteorolog Lars Lovinski objasnio je da je južni i istočni deo Evrope bio pod toplotnom kupolom, odnosno pod uticajem visokog pritiska sa dosta toplog vazduha koji ne struji.

Nasuprot tome, severna Evropa je pošteđena vrućine zbog mlaznog toka - trake brzog vazduha u gornjim slojevima atmosfere koja razdvaja ova dva vremenska režima.

Tamo gde se susreću vazdušne mase, od južne Francuske i Alpa do baltičkih država, bilo je nekoliko ciklusa jake kiše i grmljavine praćenih gradom i vetrom.

Temperature u vrelijim delovima Evrope bile su 6 do 12 stepeni Celzijusa iznad proseka za to doba godine, što je podstaklo požare i zahtevalo rekordnu potrošnju energije. Neka područja su usvojila posebne planove rada tokom vrućina, uključujući otvaranje klimatizovanih prostora i zabranu rada na otvorenom radi zaštite radnika.

Dobra vest je da su ekstremne vrućine iza nas i da će temperature padati u narednim nedeljama.

- Ovaj prodor hladnijeg, svežijeg vazduha mogao bi da izazove jake grmljavine, posebno na Balkanu - rekao je Lovinski.

Dani su sve duži jer se Zemlja sporije rotira, a glavni krivac za to mogu biti klimatske promene. Predviđanje toplotnih talasa, posebno njihovog trajanja i intenziteta, ostaje izazov.

Meteorolog AccuWeather Tajler Rojs veruje da se ovonedeljne vrućine neće ponoviti, bar ne u ovim razmerama.

- Lokalizovana ekstremna toplota (više od 35°C) je verovatnije da će se desiti dan ili dva na tipičnim lokacijama, posebno sredinom avgusta - rekao je Rojs.