Ko je bio Ebrahim Raisi, poginuli predsednik Irana?

Tvrdolinijaški predsednik Irana Ebrahim Raisi dugo je važio za štićenika iranskog vrhovnog vođe i potencijalnog naslednika na njegovoj funkciji u šiitskoj teokratiji zemlje, piše agencija Asošiejted pres (AP).

Raisi je bio pod sankcijama SAD i drugih država zbog umešanosti u masovna pogubljenja zatvorenika 1988.

Iranski predsednik (63) je ranije vodio iransko pravosuđe. Neuspešno se kandidovao za predsednika 2017. protiv Hasana Rohanija, relativno umerenog sveštenika koji je kao predsednik postigao nuklearni sporazum Teherana sa svetskim silama 2015.

Raisi se 2021. ponovo kandidovao na izborima na kojima je svim njegovim potencijalno istaknutim protivnicima zabranjeno da se kandiduju prema iranskom sistemu provere. On je osvojio skoro 62 odsto od 28,9 miliona glasova, što je bio najniži odziv u procentima u istoriji Islamske Republike. Milioni su ostali kod kuće, a drugi su poništili glasačke listiće.

Njegovom pobedom, sve grane vlasti su stavljene pod kontrolu tvrdolinijaša. Raisi je bio prkosan kada su ga na konferenciji za novinare nakon njegovog izbora pitali o pogubljenjima 1988. godine, koja su podrazumevala lažna suđenja političkim zatvorenicima, militantima i drugima, što će postati poznato kao "komisije smrti" na kraju krvavog iransko-iračkog rata, navodi AP.

Nakon što je tadašnji iranski vrhovni vođa ajatolah Ruholah Homeini prihvatio prekid vatre uz posredovanje Ujedinjenih nacija, članovi iranske opozicione grupe Mudžahedin-e-Kalk, koje je naoružao irački lider Sadam Husein, upali su preko iranske granice iz Iraka. Iran je osujetio njihov napad.

Suđenja su počela otprilike u to vreme, a od optuženih je traženo da se identifikuju. Oni koji su se izjasnili kao "mudžahedini" poslati su u smrt, dok su drugi ispitivani o spremnosti da "raščiste minska polja za vojsku Islamske Republike", prema izveštaju organizacije Amnesti internešnal iz 1990. Međunarodne grupe za ljudska prava procenjuju da je pogubljeno 5.000 ljudi. Raisi je bio u komisijama koje su odlučivale.

Američko ministarstvo finansija je 2019. uvelo sankcije Raisiju "zbog njegovog administrativnog nadzora nad pogubljenjima pojedinaca koji su bili maloletni u vreme zločina", kao i zbog mučenja i drugog "okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja zatvorenika u Iranu, uključujući amputacije". Takođe se pominje njegovo učešće u pogubljenjima 1988. godine. U iranskom političkom sistemu, podeljenom između klerikalnog establišmenta i vlade, Raisijev 85-godišnji mentor ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vođa od 1989, ima poslednju riječ o svim važnijim politikama.

Međutim, kao predsednik, Raisi je podržao obogaćivanje uranijuma Irana blizu nivoa potrebnih za proizvodnju nuklearnog naoružanja, kao i ometanje međunarodnih inspektora u okviru sukoba sa Zapadom.

Raisi je takođe podržao napad na Izrael u aprilu, kada je na teritoriju Izraela ispaljeno više od 300 dronova i projektila kao odgovor na navodni izraelski napad na ambasadu Irana u Damasku, u Siriji, u kom su ubijeni izraelski generali. To je bila eskalacija dugogodišnjeg rata iz senke između dve države.

Raisi je podržavao i bezbednosne strukture u zemlji u obračunu sa protestima, uključujući one koji su usledili nakon smrti 22-godišnje Mahse Amini 2022. U višemesečnoj akciji iranskih bezbednosnih snaga, ubijeno je više od 500 ljudi, a privedeno je više od 22.000. U martu je istražno veće Ujedinjenih nacija utvrdilo da je Iran odgovoran za "fizičko nasilje" koje je dovelo do smrti Amini nakon njenog hapšenja zato što nije nosila hidžab onako kako propisuju vlasti.

Predsednik Irana je u nedelju bio na granici sa Azerbejdžanom kako bi otvorio branu Kiz-Kalasi, zajednički projekat sa tom državom. Prema članu 131 ustava Islamske Republike, u slučaju smrti predsednika, dužnost preuzima prvi potpredsednik, uz potvrdu vrhovnog vođe. Savet koji čine prvi potpredsednik, predsednik parlamenta i šef pravosuđa mora da organizuje izbore za novog predsednika u roku ne dužem od 50 dana.