Šta se krije u Milovim "džepovima"

Četvrti predsednički izbori u Crnoj Gori od osamostaljenja 2006, u jednoj stvari nisu iznenadili - nijedan od sedmoro kandidata nije uspeo da osvoji pedeset odsto glasova podrške, uz još famozni jedan koji bi značio pobedu u prvom krugu. O novom šefu države odlučivaće se u drugom, koji je zakazan za 2. april.

Jedna stvar jeste iznenadila pojedine, doduše uglavnom izvan Crne Gore: pored aktuelnog predsednika Crne Gore i lidera DPS-a Mila Đukanovića, koji je osvojio po svoj prilici maksimalnih između 35 i 36 odsto glasova – ne bi odmah govorio o „džepovima podrške koje treba aktivirati“, osim ako njegovi birači nisu unapred računali na drugu rundu, pa u nedelju ostali kod kuće - u utrci će se naći Jakov Milatović iz za sada vanparlamentarnog centrističkog Pokreta Evropa sad koji je obezbedio 29 odsto glasova birača.

Iz dalje kombinatorike je s 19 odsto glasova definitivno ispao lider prosrpskog, odnosno proruskog Demokratskog fronta Andrija Mandić, koji je nacionalnu retoriku u kampanji zamenio za inkluzivnu retoriku o zaštiti interesa i prava svakog građanina Crne Gore. Drastičan zaokret nije bio dovoljan za drugi krug; taj bi scenario, smatraju mnogi, najviše i pogodovao Đukanoviću, jer bi spram sebe imao figuru koju bi birači ipak teško podržali.

Đukanović bi u drugom krugu lakše prikupio neopredeljene i razočarane nego Mandić; ipak, trećeplasirani je očekivano pružio dalju podršku Milatoviću, s konstatacijom da „treba dovršiti ono što smo počeli 2020. godine“, naime, ispraćaj s političke scene ne samo DPS-a, već i samog Đukanovića, koji je kao premijer i predsednik državom vladao više od trideset godina.

Isto su uradili i lider Ujedinjene reformske akcije i premijer u od avgusta tehničkom mandatu Dritan Abazović, kao i lider Demokrata i bivši predsednik Narodne skupštine Aleksa Bečić, koji je sa oko 11 odsto osvojenih glasova zauzeo četvrto mesto. Nije mu pomogla ni podrška premijera, što ne treba da čudi, budući da bi se URA prema nekim procenama na parlamentarnim izborima borila za prelazak cenzusa.

Slede Draginja Vuksanović Stanković sa oko tri odsto osvojenih glasova, potom Goran Danilović iz Ujedinjene Crne Gore, inače članice Mandićevog DF-a, sa 1,3 odsto glasova (takođe podržao Milatovića), a poslednje mesto zauzeo je influenser Jovan Radulović sa 0,8 odsto osvojenih glasova.

Od 542.154 birača na izbore je izašlo oko 344.700, što se da prevesti u izlaznost od oko 63,6 odsto. Poređenja radi, izlaznost na po značaju sličnim parlamentarnim izborima pre tri godine bila je 76,6, a na predsedničkim iz 2018. nepunih 64 odsto.

- Đukanović u drugom krugu ima daleko izazovnijeg protivkandidata nego što bi to bio Mandić, što iz perspektive fokusa njegove kampanje, što iz aspekta glasova koje Milatović može da privuče kako bi nadoknadio zaostatak iz prvog kruga. Ne bih podršku ostalih kandidata matematički preslikala za drugi krug, jer će lideri dotad sigurno kalkulisati s obzirom na to da vlast u Podgorici još nije formirana i da nam slijede parlamentarni izbori, ali dio njihovih glasača će sigurno glasati za Milatovića. Đukanović pak može da računa samo na glasove iz dijaspore i eventualno one koji su glas čuvali za drugi krug - kaže za NIN Daliborka Uljarević, izvršna direktorka Centra za građansko obrazovanje.

- Sve da se i glasovi za Draginju Vuksanović Stanković „nalepe“ na one koje bi i dalje aktuelni predsednik osvojio u drugom krugu, mala je šansa da će to skupa biti više od podrške Milatoviću koji očekuje glasove birača praktično svih ostalih kandidata. Vidi se to i u reakcijama posle prvog kruga; Đukanović je govorio da zna gde su „džepovi podrške koje treba aktivirati“, a njegov oponent je poručio da će Đukanovića poslati u političku penziju, što će biti pobeda „svih diskriminisanih, onih čija su djeca napustila zemlju trbuhom za kruhom, onih koji su bili siromašni.

Novinara i analitičara Slavoljuba Šćekića nije iznenadio plasman kandidata u prvom krugu.

- Imao sam uvide u istraživanja javnog mnijenja i nijedno nije Mandiću davalo više od dvadeset odsto glasova. On je do juče bio predstavnik ekstremne desnice i ljudi se ili nisu navikli na njegovu promjenu retorike ili mu naprosto ne vjeruju. Nije mu pomoglo ni to što je na televiziji rekao da je već jednom potpisao dokument kojim se obavezuje da neće otvarati za njega sporne teme dok mu traje mandat. Prije svega se tu misli na članstvo u NATO-u i priznavanje Кosova - kaže on za NIN.

Milatović u drugi krug ulazi na dve zdrave političke noge. S jedne strane, PES je nastao nakon parlamentarnih izbora 2020, pa nije morao da se opredeljuje po nizu neugodnih pitanja – izbora sudija Ustavnog suda, recimo, eventualnog usvajanja ozloglašenog „antimafija“ zakona koji je dozvoljavao zaplenu imovine bez presude da je stečena nelegalnim putem, ili nekog od neuspelih pokušaja formiranja Vlade otkako je u avgustu DPS povukao podršku Abazovićevoj vladi zbog potpisivanja Temeljnog sporazuma sa SPC.