Postupak sa vizama da se promeni ne jednog dana već sad

- Srbija mora sada da promeni postupke sa vizama, ne jednog dana, nego sada - rekla je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer na marginama sastanka EU u Luksemburgu u petak.

Komesarka za unutrašnje poslove EU Ilva Johanson je najavila da će u razgovorima sa predstavnicima balkanskih država još više da insistira na rešenju. Ako te zemlje ne sarađuju, ona ne isključuje mogućnost da im se suspenduje bezvizni režim za šengenski prostor.

Kako prenosi portal "Germany today", broj ljudi koji sada traže utočište u EU je visok i nameću se poređenja sa velikim izbegličkim talasom 2015/2016 godine. Značajna razlika je što je sada mnogo njih iz Ukrajine.

U Nemačku je do sada došlo više od milion Ukrajinaca, ali nije jasno koliko ih se zadržalo. Gradovi i opštine su pod pritiskom oko smeštaja. I pri tome, povećava se broj ljudi koji u EU u poslednje vreme stižu sa Zapadnog Balkana.

U septembru je preko takozvane balkanske rute, na kojoj se nalazi i Srbija, registrovano 19.160 neregularnih ulazaka, podaci su Fronteksa, agencije EU za zaštitu granica. To je dvostruko više nego istog meseca prošle godine. Većina migranata, prema podacima, dolazi iz Sirije i Avganistana.

Međutim, jedan dokument EU u koji je nemačka agencija DPA imala uvid, pokazuje i značajan udeo drugih zemalja porekla. I upravo tu u igru ulaze Srbija, druge balkanske zemlje i njihova vizna politika.

Na primer, vlasti su u prvih osam meseci ove godine registrovale skoro 4.500 nezakonitih prelazaka granice ljudi iz Indije. A čitave prošle godine bilo ih je oko 550. Isto raste broj dolazaka iz Tunisa, Kube ili Burundija. Državljanima svih tih zemalja za Srbiju ne treba viza. Iz Srbije oni onda idu u EU, a često u Nemačku i Austriju.

U poređenju sa Sirijcima (43.567) i Avganistancima (16.237) znatno ih je manje, ali porast je očigledan.

- Migranti iz Turske, Tunisa, Indije, Kube i Burundija su 2021. činili 2,5 odsto neregularnih prelazaka granice preko zapadnobalkanske rute, a 2022. godine, do sada, 20 odsto - piše u dokumentu EU. Ipak, istraživači migracija kažu da je situacija sa onom iz 2015. neuporediva.

Nemačka ministarka Nensi Fezer je jasno rekla šta misli o viznoj politici Srbije - "nije naročito lepa," jer se rukovodi time koje zemlje nisu priznale Kosovo.

- To je sasvim neprihvatljivo - rekla je Fezerova.

Zapravo je vizna politika Srbije u tesnoj vezi sa polaganjem prava Srbije na Kosovo, koje skoro isključivo naseljavaju Albanci. Beograd se ukidanjem viza odužuje zemljama koje od 2008. nisu priznale nekadašnju srpsku provinciju ili su priznanje povukle.