Studenti posle spavanja na otvorenom: Meštani Inđije su osećali krivicu, ali beskrajno im hvala (VIDEO)

Jedan deo studenata koji je juče krenuo peške iz Beograda do Novog Sada, noćio je u Inđiji na Trgu, kao i ispred zgrade Opštine.

Simbolično je odabrana ta lokacija jer im predsednik Opštine Inđija Marko Gašić nije odobrio korišćenje školskih i fiskulturnih sala, piše Nova.rs

Prizori kako omladinci spavaju na dušecima koji su poređani po Trgu kao sardine, umotani u ćebad i jorgane, dok ih čuvaju ratni veterani i bajkeri, rastužili su celu Srbiju. Međutim, studenti  kažu da im je noć prošla sasvim dobro, mnogo bolje nego što su mislili.

Jedan od studenata šetača iz Beograda koji je spavao na pločniku Trga je Igor Petrović. Raspoložen, pa čak i naspavan, kaže da je sve prošlo u najboljem redu, osim što im je pred zoru bilo izuzetno hladno.

- Kolege i ja smo bili smešteni ispred jednog butika, a u blizini su dva kafića, čija vrata su bila otvorena cele noći. Vlasnici su nam ustupili toalete na korišćenje i hvala im na tome. Bila su i dva policajca u blizini i oni su nas sprovodili do kafića i gde god nam je bilo potrebno. Ceo pločnik je bio ispunjen dušecima. Mi smo imali šator, pretpostavljali smo da neće biti mesta za sve nas, pa smo se opremili. Međutim, predložili smo ga onima kojima je možda potrebniji - priča student Igor.

"Kako smo se nadali…“

Priznaje da su bili skeptični kako će izgledati noć pod vedrim nebom, ali je, kaže, sve prošlo u najboljem redu.

- Dobro smo prošli i to je najvažnije. Inđija nas je ispoštovala maksimalno. Pripremili su i stiropor, ćebad, sve da nam ne bude hladno. Pritom su svi prilazili i pitali da li nam nešto nedostaje. Atmosfera je bila zaista prijatna, ljudi su divni, velikodušni, srdačni. Vidi se u njihovim očima da osećaju krivicu što spavamo napolju, ali nema razloga, zaista. Nisu oni krivi što im je predsednik takav kakav je.

Dodaje da su se osećali bezbedno tokom noći, jer su ih čuvali bajkeri i ratni veterani.

- Nije lep osećaj spavati na ulici, naravno, ali smo iole bili mirni znajući da su oko nas bajkeri i veterani. Non-stop su nas obilazili, nadgledali… Bukvalno su napravili obruč oko na i štitili nas. I to nije prvi put. Hvala im na svemu što čine za nas.

Hrana, voda, higijena…

Građani Inđije su mislili na sve, te tako studentima ništa nije falilo.

- Svega je bilo – i hrane i vode, sokova, sredstava za ličnu higijenu… Zaista imamo samo lpe reči za te divne domaćine - naglašava on. 

I Jovan je šetao do Inđije. Kaže da je noć prošla "kao da je u svojoj kući“. Jedino je postojao strah zbog pasa lutalica, ali ih, srećom, nije bilo.

- Ne osećam se prijatno kada su u blizini psi, posebno lutalice, a bilo ih je malo dalje od nas. Međutim, nisu nam prilazili. Čak je jedna kuca bila toliko pitoma i druželjubiva, prišla je u nekom momentu do našeg dušeka i bukvalno nas čuvala - priča on.

Nije se baš naspavao, kaže, jer su ga roditelji celu noć zvali na mobilni telefon.

- Spavao sam svega tri sata i to zbog toga što sam se plašio ili mi je bilo hladno, nego što me je majka zvala na svakih pola sata da proveri jesam li dobro. Ona je bolesna, brinula je, naravno, kao i svaki roditelj. Bukvalno je tišina, ništa i niko se ne čuje i odjendom, meni zazvoni telefon. Razumem je, tako će biti sve dok se ne vratim kući. Ona je ogorčena na predsednika Opštine Inđija. Poslednje što mi je rekla je da bi volela da ga upozna i da ga pita da li bi dozvolio da njegovo dete spava na ulici - priča on.

Njegova koleginica Milica takođe ima samo reči hvale za građane Inđije.

- Hvala im beskrajno na svemu. Znamo da su bili ograničeni, znamo s kakvim se sve opstrukcijama suočavaju, a samo se nadam da neće imati posledice posle ovoga. Što se tiče spavanja, ja sam bila smeštena ispod drveta i bilo mi je sjajno. Pomalo zastrašujuće kada pogledam u nebo i vidim granje i lišće kako se pomeraju, ali se zato pokrijem prkeo glave i zažmurim. Spavala sam sigurno pet sati, i više nego dovoljno - ispričala je ona.