"Oni koji su krivi za rat moraju nestati sa političke mape": Studenti povodom 30 godina od "Oluje"

- Bol, tuga i hiljade izgubljenih života nisu nam naneli narodi, već oni koji su sebe nazivali liderima – političari. Isti oni koji i danas, tri decenije kasnije, nastavljaju da truju narode, da podstiču mržnju i razdore, jer im je haos jedini način da ostanu na vlasti. Naša poruka je jasna: ti ljudi moraju nestati sa političke mape Balkana. Tek tada ćemo imati šansu da živimo u pravom miru - naveli su studenti u saopštenju.

Prema njihovim rečima, oni koji su krivi, političari, ne zaslužuju oproštaj.

Ne delimo ih na „hrvatske“ i „srpske“, jer su krivi. Oni se nisu borili za svoje narode, već za svoje interese. Dok su ljudi ginuli, oni su trgovali smrću. Dok su nas gurali jedne protiv drugih, oni su sedeli u udobnim foteljama, sa džepovima punim krvavog novca. Iz njihovih fotelja rađale su se komande za smrt, proterivanje i uništenje, a njihovi računi su rasli proporcionalno broju ubijenih i proteranih“, naveli su oni.

Studenti su dodali da je jedan od najmonstruoznijih plodova takve politike zločin koji je započeo na današnji dan pre trideset godina – „Oluja“, kada je više od 200.000 Srba proterano sa svojih ognjišta, kolone preplašenih ljudi – dece, žena, staraca, kretale u nepoznato, pokušavajući da ostanu živi, a više od 1.900 civila ubijeno.

- Da nanesemo takve udarce da Srbi praktično nestanu!’, reči su čoveka čija stranka i danas vlada u Hrvatskoj. ‘Ubijte jednog Srbina, mi ćemo sto muslimana‘, reči su čoveka koji i dalje sedi na vlasti u Srbiji. Dok su nas gurali jedne protiv drugih, oni su sedeli u udobnim foteljama, sa džepovima punim krvavog novca. Iz njihovih fotelja rađale su se komande za smrt, proterivanje i uništenje, a njihovi računi su rasli proporcionalno broju ubijenih i proteranih - podsetili su.

Prema njihovim rečima, sve to je moglo biti izbegnuto.

- Rešenja su postojala. Ali vlasti, i onda, i sada, nisu marile. Njihov jedini interes bio je novac i vlast. Narod im je bio sredstvo, a ne cilj. Da li su sve te doživotne traume, izgubljeni životi i uništeni snovi bili vredni njihovih ambicija? Ne - naveli su.

Upitali su da je ovo što danas živimo mir i da li tome težimo.

- Rat je najveće zlo. Ovakve zločine nikada ne smemo zaboraviti, ali ne smemo ni mrzeti nove generacije. One nisu krive. Naprotiv, potrebno je da se međusobno razumemo, podržavamo i iskorenimo mržnju. Mi jedni drugima nismo i ne smemo biti neprijatelji. Uzrok naše patnje su upravo oni koji najviše promovišu mržnju kojom izazivaju podele među nama - naveli su.

Studenti su dodali da se upravo zato bore da jednom zauvek zavlada mir, kao „najjači odgovor svakoj njihovoj mržnji“.