Čudna POJAVA na plaži u Srbiji rasterala kupače (VIDEO)

Nasred plaže stvorio se vrtlog peska koji se vinuo u nebo. Počeo je da nosi peškire, papuče i ostali "pribor" za plažu i baca na sve strane. Ljudi su se razbežali, spasioci rastrčali!

Kupači su počeli da beže, dok su spasioci trčali njima u susret. Sila vetra je razbacala sve stvari koje su joj se našle na putu, tako da su mnoge završile i u vodi.

Kako objašnjava meteorolog Ivan Ristić, u pitanju je vihor, ali kada se u njemu pomešaju prašina i pesak, onda nastane mali "tornado" koga zovu "pustinjski đavo".

Šta je zapravo vihor

Kako navodi sajt Vreme i rada, vihor spada u lokalne vazdušne vrtloge, zajedno sa trombama, pijavicama i tornadima. Međutim, jedino formiranje vihora nije vezano za oblake, već se javljaju pri suvom i sunčanom vremenu. Redovno se osmatraju i na našim prostorima, naročito tokom toplih letnjih popodneva.

Za razliku od tornada, toplotni vrtlozi nisu povezani sa olujnim oblacima, ne prate ih grmljavine ni pljuskovi i uglavnom su bezopasni. Najčešće se javljaju leti, na otvorenim i suvim površinama, naročito ako je tlo različito zagrejano - kao što je to slučaj sa sveže pokošenim livadama, objasnio je ranije portal Krug.

Kako nastaje

Za nastanak vihora odgovori su intenzivno zagrevanje podloge u toplim i sunčanim danima, i strujanje vazduha. Jako zagrevanje vazduha pri tlu dovodi do formiranja uzlazne struje vazduha, dok vetar stvara rotirajuću komponentu ove uzlazne struje i utiče na pravac premeštanja vihora. Ako je vetar isuviše izražen, ne može doći do formiranje vihora.

Kada se vihor formira, može podići pesak i prašinu sa tla, lišće i pokošenu travu/seno, i druge lakše predmete, što omogućava da vihor postane vidljiv oku. Vihor je obično malog prečnika, kratkog trajanja i bezopasan po okolinu. Međutim, vihori ređe mogu imati veći prečnik, duže trajanje i generisati jače vetrove, te podići i nešto teže predmete, pa mogu naneti povrede i štetu.

U pustinjskim oblastima vihore nazivaju pustinjskim đavolima. Vihor se može formirati i zimi, podižući sneg sa tla, a takođe i u zoni požara, uvlačeći u cirkulaciju vrtloga dim i vatru.