BEKSTVO OD BETONA: Kako je grad počeo da gubi trku sa seoskom tišinom!?

Decenijama je važilo nepisano pravilo da se uspeh meri dolaskom u centar grada. Danas, međutim, svedočimo potpuno drugačijem kretanju. Ljudi svih generacija,  od onih koji tek ulaze u odrasli svet do onih koji su ceo radni vek proveli u gradu, pakuju kofere i biraju život na obodima Beograda i Novog Sada.

Ovaj preokret postao je posebno vidljiv nakon perioda karantina tokom pandemije. Upravo tada, zatvoreni u četiri zida sa pogledom na beton, mnogi su prvi put shvatili da sloboda kretanja i sopstveni komad zemlje nemaju cenu. Ono što je nekada bio san o vikendici, za mnoge je postalo potreba za trajnim domom.

Zanimljivo je posmatrati generaciju gradskih ljudi koja, iako nije odrasla uz seoske poslove, danas bez oklevanja zavrće rukave. Nisu to ljudi koji beže od rada, naprotiv. Sa velikim entuzijazmom uče kako se sadi bašta, održava voćnjak ili spremaju drva za zimu. Postoji posebna satisfakcija u stvaranju nečega opipljivog, daleko od ekrana i kancelarijskih stolica.

Međutim, ovaj veliki pomak doneo je i nove izazove, pre svega na tržištu nekretnina. Popularnost mesta poput Avale, Belog Potoka, Pinosave i Zuce dovela je do toga da cene placeva i kuća vrtoglavo rastu. Barajevo i pitomi delovi Fruške gore postali su prave male oaze za koje se traži kvadrat više. Tamo gde se nekada mogao kupiti čitav posed po pristupačnoj ceni, danas se iznosi često približavaju onima u širem, pa i užem gradskom jezgru.

Uprkos visokim cenama, potražnja ne jenjava. Ljudi su spremni da ulože gotovo sve kako bi zauzvrat dobili tišinu, čistiji vazduh i onaj specifičan mir koji donosi jutro na obroncima planine ili u ravnici. Sve što je potrebno jeste zvuk prirode i kafa sa pogledom na zelenilo.

Postalo je jasno da savremeni čovek više ne traži samo krov nad glavom, već prostor u kojem ponovo može da diše punim plućima.