Alarmantni podaci o klimatskim promenama, Srbiji se crno piše

Ona je, govoreći na Dijalogu o klimatskim promenama koji je ovo ministarstvo organizovalo u saradnji sa Programom Ujedinjenih nacija za razvoj, istakla da, ukoliko se ne preduzmu ambiciozne akcije na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou, do kraja veka se može očekivati povećanje temperature od čak 5,8 stepeni Celzijusa u našoj zemlji.

- Kao što je navedeno u revidiranom nacionalno utvrđenom doprinosu, Srbija je izuzetno ranjiva na promene klime koje stvaraju velike štete i gubitke u našoj zemlji. Od 2000. godine, minimalne materijalne štete i gubici nastali kao posledica ekstremnih vremenskih događaja u Srbiji procenjene su na najmanje 6,8 milijardi evra, od čega su suše i visoke temperature odgovorni za više od 70 odsto šteta - rekla je Dokić.

Dodala je da su drugi glavni uzrok najvećih gubitaka poplave i podsetila da su u maju i junu 2023. godine jake kišne padavine i izliveni bujični i drugi vodotokovi izazvali štetu na regionalnoj i lokalnoj infrastrukturi.

- Poplave su tada zabeležene u 82 opštine u Srbiji, od čega je u 56 gradova i opština proglašena elementarna nepogoda od poplava. Takođe, već narednog meseca pojavile su se za naš region i nove klimatske opasnosti - superćelijske oluje, nanoseći razorne štete i gubitke u veoma kratkom vremenskom periodu - istakla je ministarka.

Prema njenim rečima u 2023. godini dogodio se do sada nezabeleženi fenomen, a to je pojava tropskih noći u oktobru, što se desilo kao posledica klimatskih promena.

- Godina 2023. u Srbiji je bila zvanično najtoplija, ali prema svim dostupnim podacima, ova, 2024. će nadmašiti prethodnu godinu. Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, jul ove godine je bio najtopliji od kada se rade merenja u našoj zemlji i ekstremniji je za skoro 5,7 stepeni Celzijusa u odnosu na referentni period - rekla je ona.

Navela je da Ministarstvo zaštite životne sredine nastavlja da beleži značajne rezultate pa je usvojilo program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove za period 2023 - 2030. godine.

Ovaj dokument, kako je naglasila, predstavlja ključni korak ka povećanju otpornosti najranjivijih sektora i njime je definisano 25 prioritetnih mera prilagođavanja, koje su neophodne da bi se umanjili budući gubici i unapredila spremnost društva na klimatske rizike. Poseban akcenat stavljen je na sektor poljoprivrede, gde su štete u prethodnim godinama bile izrazito visoke.

Ministarka je istakla da se radi na tome da se do kraja godine izdaju dozvole za emisije gasova sa efektom staklene bašte, kako bi operateri radili monitoring svojih emisija tokom 2025. godine.