Sledi PAKAO: Nećemo imati kada da se rashladimo!

Meteorolog Marko Čubrilo najavio je da će se dešavati da se temperatura tokom noći sputi samo do 28 stepeni, dok meteorolog Ivan Ristić savetuje oprez jer će, pored ekstremnih temperatura i vreme biti sparno i teško.

Zašto su opasne tropske noći

Međutim, tropske noći ne brinu samo meteorologe, već i lekare. Iako se najviše upozorenja izdaje za visoke dnevne temperature, kada je u pitanju zdravlje, noćne temperature mogu biti jednako važne. Ljudski organizam nema vremena da se oporavi ako temperature ostanu visoke preko noći, što stvara produženi stres na telo. Vrele noći sledeće nedelje mogle bi da dovedu do porasta zdravstvenih problema koji čak mogu a dovedu do smrtnih ishoda. Kardiovaskularni problemi postaju češći tokom toplotnih talasa sa tropskim noćima. Naše telo se hladi znojenjem, a to znači da ono dehidrira, što zauzvrat čini krv gušćom. To izaziva različite vrste problema sa srcem i povećava rizik od moždanog udara. Respiratorne probleme takođe pogoršava vrućina, a dodatno i zagađenje vazduha koje često raste sa toplijim vremenom. To znači da su oni sa hroničnim zdravstvenim stanjima, stariji ljudi i deca u najvećem riziku tokom toplotnih talasa.

Postajemo nervozni, agresivni i pospani

Prema rečima psihijatra dr Milana Milića, vrućine koje dugo traju kod ljudi izazivaju osećaj obamrlosti i tromosti.

- Toplota proširuje krvne sudove, obara pritisak, zbog čega većina građana oseća veću tromost. Kod zdravih ljudi vrućine mogu da izazovu i psihičke probleme, odnosno da se poveća stepen nervoze i osećaj konstantnog pritiska iznutra. Nije retko da je leti smanjen prag tolerancije, koji je lako uočljiv i da nam se raspoloženje menja od tromosti do velike impulsivnosti - izjavio je jednom prilikom psihijatar prof. dr Milan Milić.

Kako je naveo, vrućina utiče na intelekt, emocije i ponašanje, a reakcije su različite i individualne.

- Većina ljudi obično reaguje pojačanom nervozom, smanjenom tolerancijom na frustraciju, odnosno preosetljivošću na spoljne nadražaje, brže reagujemo i razdražljivi smo zato što nas troše pojačani zahtevi na adaptaciju na visoke temperature - rekao je dr Milić i dodao:

- Sve ovo je vrsta stresa koji troši naše resurse i samim tim smo tanki sa živcima. A kada noću ne možemo da spavamo zbog vrućine, stvara se dodatno opterećenje. Našem mozgu je potrebno da se tokom noći resetuje, poništi sve tenzije koje su bile tokom dana, i pripremi se za novi dan. Ukoliko do odmora ne dođe, postajemo dodatno opterećeni - objasnio je prof. dr Milić.

Visoke temperature generalno utiču na nesanicu, smanjenu volju, zamor, iscrpljenost te motivaciju u smislu da nam teže padaju obaveze na poslu i da nam treba više energije da se pokrenemo.

Ulazimo u najtopliji deo godine, vreme opasno po zdravlje

Prema proceni meteorologa sedmica koja sutra počinje ujedno će biti i najtopliji deo leta. Značajnijeg osveženja nema na ni na vidiku. Vreme je opasno po zdravlje građana, a posebno će na udaru biti psihički, hronični, ali i srčani bolesnici.

Lekari već danima savetuju strogu umerenost u jelu, piću, ali i ponašanju

Dr Petar Borović, kardiolog, kaže da visoke temperature, poput ovih koje ćemo imati narednih dana, najviše štete hroničnim bolesnicima. Povišen krvni pritisak u kombinaciji sa povišenim masnoćama, ali i lošom ishranom, stesnim životom i bez fizičke aktivnosti dobitna je kombinacija za srčani ili moždani udar, izjavio je dr Borović.

Kako je napomenuo, da bi organizam mogao da izdrži ovakvo vreme neophodno je da nikako ne preskačemo svoje terapije i da izbegavamo izlaske po najvećoj vrućini.