"Zima u Srbiji biće mnogo drugačija od prošle"

- Usled velike količine kiše u pojedinim danima očekuju se i bujične poplave. Temperatura će biti u skladu sa kalendarom i biće u postepenom padu tokom novembra - najavio je Ristić u sezonskoj prognozi.

On kaže da u trećoj dekadi novembra postoji šansa za sneg u nižim predelima i gradovima, ali za sada ipak stoji ono što je najavio ranije, a tiče se polarnog vorteksa koji će ove godine biti slab i podeljen na tri dela.

- Jedan će biti nad severnom Amerikom, drugi nad Sibirom a treći najvažniji za nas - iznad severne Evrope. To će otvoriti mogućnost da zima 2023/2024 bude kao što je bila nekad kod nas, kao što smo je imali, da temperature budu u granicama normale i da bude puno snega koji će doneti cikloni sa centrima u južnom Jadranu i Egejskom moru. Prvi sneg, ali i snežni pokrivač u Srbiji prema sadašnjim prognozama se očekuje sredinom decembra, mada nas neće iznenaditi ako ga bude i ranije - kaže Ristić.

Najavljuje da će u decembru biti malo sunca, a puno oblaka i niske oblačnosti ponegde i magle. Nastaviće se trend sa više padavina, ali i snega. Jutarnje temperature će biti od -3 do +3 stepena, a najviše dnevne od 2 do 7 stepeni Celzijusa. U danima sa snežnim pokrivačem i vedrim noćima očekuje se slab i umeren mraz od -10 do -5 stepeni i maksimalnom temperaturom vazduha od oko 0 stepeni Celzijusa.

- Najhladniji, ali i najsnežniji period ove zime biće za kraj decembra i u prvoj polovini januara. Totalno će biti drugačiji scenario nego prošle godine kada smo za Novu godinu sedeli u kafićima. Vreme će ove zime biti uslovljeno dešavanjima vezanim za polarni vrtlog, a to je zona niskog pritiska velikih razmera, prečnika manjeg od 1.000 kilometara, koja rotira u smeru suprotnom od kazaljki na satu na Severnom polu, i u smeru kazaljki na satu na Južnom polu. U oba slučaja se naziva ciklon, odnosno oba polarna vrtloga se okreću na istok oko polova. Podnožja dva polarna vrtloga nalaze se u srednjoj i gornjoj troposferi i protežu se u stratosferu. Ispod toga leži velika masa hladnog, gustog arktičkog vazduha - objašnjava Ristić.

Prema njegovim rečima, u toku zime polarni vrtlog će menjati svoj intenzitet i u trenucima kada bude slabiji deo arktičkog vazduha će pobeći iz njega i spustiti se daleko na jug donoseći jače zahlađenje i sneg.

- Biće tri hladnija perioda koji će doneti zahlađenje i sneg Evropi, ali i našoj zemlji. Položaj ciklona koji će se formirati na granicama tople i hladne arktičke mase pogodovaće obilnijim snežnim padavinama u pojedinim delovima naše zemlje. Prvi hladniji period počeće već oko Nove godine, najkasnije do Božića i potrajaće oko 20 dana, tako da će dobar deo januara biti pravi zimski sa dosta snega. To će ujedno biti i najhladniji deo godine. U danima sa snežnim pokrivačem i vedrim noćima očekuje se slab i umeren mraz od -10 do -5 stepeni na visoravnima jak mraz i do -20 stepeni - kaže Ivan Ristić.

Maksimalna temperatura će biti oko 0 stepeni Celzijusa. Zatim sa jačanjem zapadnog strujanja krajem januara sledi porast temperatura i topljenje snežnog pokrivača u nižim, ali i planinskim predelima ispod 1.500 metara nadmorske visine. Ujutru će ponegde biti slab mraz, dok će najviše dnevne temperature biti između 10 i 15 stepeni u toplijem periodu duvaće slab i umeren južni vetar.

Ristić kaže da će drugi hladniji period početi oko 10. februara i trajaće kraće, od sedam do 10 dana, ali će doneti takođe puno snega i formiranje snežnog pokrivača.

Treći i poslednji ozbiljniji prodor hladnog arktičkog vazduha biće u prvoj dekadi marta. U martu treba spomenuti jačanje sibirskog anticiklona prema nama i jaku košavu u košavskom regionu. Topliji periodi će biti sve topliji tako da u martu najviša dnevna temperatura može preći 20 stepeni.

- Iako će generalno zima opet biti toplija od proseka, imaćemo solidan broj pravih zimskih dana sa snegom i mrazom. Biće i dosta padavina u hladnijim periodima uglavnom u obliku snega i oko 20 dana sa snežnim pokrivačem u nižim predelima. Zime koje smo imali u prošlom veku imale su prosečno 30 dana sa snežnim pokrivačem tako da je ovogodišnji broj nešto manji - zaključuje Ristić.