Bio u zatvoru, sumnjičen za nelegalnu gradnju, ali će ponovo primati novac iz budžeta

Još nije poznato ko je Milutina Jeličića Jutku predložio za člana Privremenog organa u Brusu, opštini čiji je bio dugogodišnji predsednik. Taj predlog je usvojen na sednici Vlade koja je održana 30. oktobra.

Jeličić je u januaru 2021. otišao na izdržavanje zatvorske kazne od 90 dana, na koju je osuđen zbog nedozvoljnih polnih radnji nad Marijom Lukić, koja je ranije bila njegova saradnica.

Lukić je protiv Jeličića podnela krivičnu prijavu u martu 2018. Za dve godine, dok joj je bio nadređeni, poslao joj je čak 15.000 SMS poruka lascivnog sadržaja. Za seksualno uznemiravanje ga je prijavilo još šest žena, ali su te prijave odbačene.

Postupak protiv Jeličića je trajao dugo, a Lukićeva je za to vreme nailazila na neprijatne situacije od strane meštana koji su podržavali lokalnog moćnika i šerifa u Brusu, da bi mu, na kraju, bila izrečena mizerna kazna od tri meseca zatvora.

Privođenje zbog nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu

Samo nekoliko dana pošto je izašao iz zatvora bivši predsednik Opštine Brus je priveden, a mediji su pisali da je reč o slučaju mahinacija oko državnog zemljišta na teritoriji te opštine.

Kako je kasnije saopšteno, on je priveden zbog sumnje da je zloupotrebio položaj u vezi sa postavljanjem privremenih objekata na Kopaoniku. Sumnjičio se da je kao predsednik Opštinskog veća, bez odluke članova većine, doneo zaključak kojim se dozvoljava postavljanje sedam privremenih objekata na Kopaoniku, iako takva odluka nije u nadležnosti ovog organa.

Na osnovu toga je vlasnicima tih objekata omogućeno priključenje na komunalnu infrastrukturu. Među njima je i poznati objekat na Pančićevom vrhu.

Protiv Jeličića je krivičnu prijavu podnelo Ministarstvo građevinarstva zbog trgovine uticajem i falsifikovanja. Kako je otkrio Insajder, investitorka objekta na Pančićevom vrhu je uz falsifikovan dokument pokušala da legalizuje nelegalni objekat, a taj dokument je izdala Opština Brus na čijem čelu je tada bio Milutin Jeličić.

Sumnjalo se da je u dogovoru s investitorkom nelegalnog objekta na Pančiću, Jeličić posredovao i trgovao svojim uticajem dajući nalog NN službenom licu, da falsifikuje službene isprave.

Prikrivanje imovine

I pre slučaja polnog uznemiravanja, Milutin Jeličić je bio osuđen na osam meseci uslovne kazne zatvora i to zbog prikrivanja imovine sa rokom provere od dve godine. Kako je otkrio Insajder, on je to delo ponovio.

On naime nije prijavio Agenciji za sprečavanje korupcije da u svom vlasništvu ima stan u najužem centru Beograda, na Vračaru. Vlasnik tog stana, kako je navedeno u zvaničnoj bazi katastra, postao je još 2011. godine.

Kao funkcioner, a bio je predsednik Opštine Brus, imao je obavezu da taj stan prijavi najkasnije 2012. On to nije uradio sve do 2020. Za sve to su postojali jasni dokazi.

U julu 2020. Osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu pokrenulo je postupak protiv Jeličića po anonimnoj krivičnoj prijavi. Tužilaštvu je u međuvremenu izveštaj dostavila i Agencija za borbu protiv korupcije koja je proveravala njegovu imovinu. Nakon osam meseci predistrage, osnovno javno tužilaštvo u Kruševcu donelo je odluku da odbaci krivičnu prijavu.

U pisanom odgovoru listu Nova, koji je potpisao zamenik javnog tužioca Saša Avramović, bilo je navedeno da je prijava odbačena jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Tužilac je takvu odluku doneo uprkos brojnim jasnim dokazima da je Jeličić sakrio da ima stan u centru Beograda. I to nije beznačajni prekršaj. Naime, prema tadašnjem zakonu, za funkcionere koji ne prijave imovinu ili daju lažne podatke predviđena je kazna zatvora od šest meseci do pet godina.

Da je utvrđeno da je prekršio zakon, to bi značilo da je ponovio krivično delo. U tom slučaju Jutka ne bi mogao da se izvuče sa uslovnom kaznom niti bi mogao da obavlja bilo koju javnu funkciju.

Prema zakonu, Jeličić ne bi mogao da bude na javnoj funkciji narednih 10 godina od pravosnažnosti presude.