Šljivovica ušla u UNESCO: U Blacu SLAVLJE (FOTO)

U kraju, koji je slaveći šljivovicu pre skoro dvadeset godina uveo manifestaciju "Dani šljive", nema kuće da nema svoju rakiju, a ova nagrada šljivovice im prija.

- Veoma važna odluka za nas jer mi smo najveći proizvođači rakije u Srbiji, a šljivovica u Unesku znači veliku vidljivost za Srbiju, a samim tim za Blace i naše proizvođače šljivovice. Velika razvojna šansa je pred nama. Sada može da se kaže "sljiva connecting people" i baš lepo zvuči - presrećan je Miloš Čolić, koji je jedan od organizatora manifestacije "Dani šljive" u Blacu.

Ne raduje se samo on, već i svi proizvođači, oni veći, kao i oni kojia je šljivovica hobi. Tako Goran Jovanović (34) ide stopama svog dede i oca proizvodi ovu rakiju, za svoje potrebe i već je dobro ispekao zanat.

- Za dobru šljivovicu važna je dobra šljiva. Najbolja je moravka, koja sama po sebi ima najveći procenat šećera u sebi, ne prska se. Od nje je rakija kao mleko - kaže Goran koji je već majstor u ovom poslu.

Dodaje da se u kućnim varijantama rakija peče do 21 grad, a za takmičenja ne sme da pređe 18 gradi, odnosno 40 stepena. Za razliku, na primer od viskija, koji ima 16 gradi, šljivovica je daleko jača.

- Obično pečemo rakiju i ostavimo je na 24 gradi, pa se dodaje destilovana voda da se spusti žestina. Najlepše se oseti miris i ukus kada ima 18 gradi i tada je i najlepša da se pije. Sve preko toga je više alkohol nego rakija - objašnjava on.

U ranija vremena ovo bi se zvala "meka rakija" koja se zimi kuva, kako bi se prekratile hladne zimske noći i zagrejao organizam. Doduše, malo se spusta, na 15 gradi kada se pije veća količina. Ona prava, domaćinska ranije je imala od 23 do 25 gradi i domaćini su se utrkivali čija je jača. Vremena se jesu promenila, ali je barem kvalitet ostao isti.

- Samo najbolji rod ide u rakiju, ono što bi čovek pojeo. Jedino od tih šljiva je dobra i ima sve potrebne supstance za odličan ukus. Ima tu mnogo detalja koji su odlučujući, ali neka to ostane mala tajna nas koji nasleđujemo znanje o pečenju - šali se Goran.

Njemu, kao i ostalim Blačanima je drago što je ova rakija sada svetski brend i ne kriju oduševljenje.

Od šljiva koje ima u voćnjaku obično proizvede oko 400 litara rakije godišnje. Ima dovoljno za čitavu godinu, sve goste, sva slavlja. Deo se pokloni, deo razmeni sa prijateljima, ali kuća ne može da ostane bez šljivovice.

Obično se od svakog roda ostavi manja količina za neke specijalne prilike, pa tako u podrumima ima šljivovica i po trideset godina starih.

Pored Blaca i Kuršumlija i Prokuplje neguju tradiciju pečenja šljivovice i ovde se gotovo ništa drugo i ne pije.