Iza odlaska Šmita iz BiH krije se veliki obračun SAD i Nemačke?

Ostavku Šmita zvanično je potvrdila Kancelarija visokog predstavnika u BiH, a kako su naveli, Šmit je doneo ličnu odluku da napusti funkciju visokog predstavnika nakon gotovo pet godina mandata - kako tvrde, "utemeljenog na Aneksu 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma". Dodali su i da je o odluci o napuštanju BiH Šmit obavestio Upravni odbor Saveta za implementaciju mira.

Nekadašnji ambasador pri Ujedinjenim nacijama, Branko Branković, za Direktno ukazuje da je trenutno mnogo nepoznanica u vezi Šmitove ostavke.

- Treba sačekati sednicu Saveta bezbednosti UN, jer će oni sigurno izaći sa jasnim stavom o Šmitu, što jedino može biti validno - napominje Branković.

Ističe da se otvaraju tri značajna pitanja.

- Prvo je da li će uopšte biti biran novi specijalni predstavnik, pošto postoje ideje da tu funkciju treba ukinuti. Drugo, ukoliko se ostane pri toj funkciji, postavlja se pitanje ko bi mogao da bude novi kandidat, jer se o imenima za sada uopšte ne govori, čak ni nezvanično. Treće pitanje odnosi se na zahteve hrvatske strane u BiH za formiranje hrvatskog entiteta, što direktno zadire u Dejtonski sporazum. Sve je to jedan paket i u ovom trenutku je veoma teško davati bilo kakve preciznije procene - konstatuje Branković.

Naime, formalno-pravno, funkciju visokog predstavnika u BiH ne bira direktno Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, već ga imenuje Upravni odbor Savet za sprovođenje mira (PIC). Međutim, u praksi je godinama važilo pravilo da imenovanje bude potvrđeno ili barem "primljeno k znanju" u Savetu bezbednosti UN.

Nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Živadin Jovanović za Direktno ocenjuje da je u slučaju odlaska Šmita, po svemu sudeći, Amerika umešala prste.

- Pre svega, treba reći da je Šmit uzurpirao funkciju visokog predstavnika za BiH, jer ga nijedna od ovlašćenih međunarodnih institucija nije formalno postavila na to mesto. Kako je došao na tu funkciju možemo samo da nagađamo, ali je sigurno da iza njega nije stajala samo Nemačka, koja mu je pružala snažnu podršku. Poznato je da su Rusija i Kina bojkotovale njegov rad i smatrale ga samoproglašenim visokim predstavnikom. Zato se sada postavlja pitanje kako dolazi do toga da čovek koji je, praktično, oteran sa neovlašćeno uzurpirane funkcije govori o ostavci. Očigledno je da je neko morao da preduzme značajne i konkretne korake kako bi došlo do ove faktičke promene i usaglašavanja sa pravnim stanjem. Sve vreme njegovog mandata postojalo je stanje kršenja odluka i autoriteta Saveta bezbednosti UN - smatra Jovanović.

On dodaje da nije bez osnova pretpostavka da su Sjedinjene Američke Države procenile da je vreme da se prekine sa, kako kaže, neumesnim i neprincipijelnim ponašanjem.

- Razlog za to mogao bi da bude američki stav da Nemačka previše širi svoj politički uticaj u BiH i na Balkanu uopšte. Ovo se može tumačiti kao signal da SAD ne žele da se odreknu primata na Balkanu i da nastoje da ograniče nemačku ekspanziju u regionu - ocenjuje Jovanović.

Kako ističe, sada se otvara najvažnije pitanje - šta će biti sa svim odlukama koje je Šmit donosio tokom mandata.

- Ako je ništavna sama odluka o njegovom postavljenju i ako je ništavno uzurpiranje ovlašćenja visokog predstavnika od strane jednog nemačkog diplomate, onda se postavlja pitanje šta će biti sa ogromnom štetom koju je naneo, pre svega srpskom narodu i Republici Srpskoj, ali i Bosni i Hercegovini u celini, kao i prestižu Saveta bezbednosti UN kao jedinog ovlašćenog organa za pitanja mira i bezbednosti. Trebalo bi pokrenuti postupak kojim bi sve odluke koje je donosio bile proglašene ništavnim i da se stvari vrate u prvobitno stanje - zaključuje Jovanović.

Inače, o razlozima Šmitovog odlaska uveliko se spekuliše. Tako mediji kao glavne razloge njegovog odlaska sa funkcije visokog predstavnika u BiH navode višemesečne političke pritiske iz Vašingtona, ali i sukobe sa vlastima Republike Srpske. Pojedini izvori tvrde da SAD žele „poslušnijeg“ naslednika, kao i da su na odluku uticali energetski i geopolitički interesi u regionu, uključujući projekte gasne infrastrukture.

Tokom svog mandata Šmit je bio u stalnom sukobu sa Miloradom Dodikom i rukovodstvom RS, koje nije priznavalo njegove odluke, dok su njegove intervencije u izborni proces i ustavne promene izazivale dodatne političke tenzije u BiH.