U ovim slučajevima će lekarima biti ZABRANJEN rad u privatnim klinikama

Bez izuzetaka i zaobilaženja: tamo gde su liste preduge, saglasnosti za rad kod privatnika neće biti. Uputstva se oslanjajuj na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, ali ga tumače znatno restriktivnije nego do sada, jer prvi put precizno definiše šta su poteškoće u radu i koje je prihvatljivo vreme čekanja. Odnosi se na sve lekare koji od 1. januara zatraže saglasnost, dok će se za postojeće ugovore primenjivati prilikom njihovog obnavljanja, uz obavezu direktora da sve ugovore revidiraju, piše Jutarnji list.

Pored ograničenja vezanih za liste čekanja, uvode se i strogi kriterijumi učinka. Privatno mogu da rade samo lekari koji u javnom sistemu ostvaruju najmanje prosečno, a poželjno i iznadprosečno izvršenje. Oni ispod proseka automatski ispadaju, bez obzira na zvanje, titulu ili staž. Učinak se meri na osnovu poslednjih 12 meseci, prema broju izvedenih dijagnostičko-terapijskih postupaka u poređenju sa kolegama iz iste delatnosti.

Liste čekanja pretvaraju se u svojevrsni semafor. Ako se čeka do 30 dana, saglasnost mogu dobiti svi lekari. Kod čekanja od 31 do 60 dana, najviše 75 odsto. Između 61 i 90 dana pravo zadržava polovina lekara, a kod čekanja od 91 do 120 dana tek četvrtina. Kada prosečno vreme čekanja pređe 120 dana, privatni rad se u potpunosti zabranjuje.

Ako se za ograničen broj saglasnosti javi više lekara nego što kriterijumi dozvoljavaju, prednost imaju oni sa većim izvršenjem u javnom sistemu. Više rada u bolnici znači veću šansu za privatni angažman.

Uputstva dodatno pooštravaju pravila za rukovodeće lekare. Direktori klinika i načelnici mogu da dobuiju saglasnost samo ako se nedvosmisleno utvrdi da njihov privatni rad neće narušiti organizaciju rada niti produžiti liste čekanja. Visoka funkcija više ne garantuje odobrenje.

Direktorima se znatno sužava diskrecioni prostor: obavezni su da strogo dokumentuju vrednovanje rada, proveravaju redovnost i savesnost, kontinuirano stručno usavršavanje, poštovanje radnog vremena, kao i eventualno postojanje disciplinskih ili sudskih odluka vezanih za profesionalni rad. Posebno se naglašava i finansijski deo - ugovor sa privatnim poslodavcem mora jasno da definiše poslove, radno vreme i naknadu, a satnica ne sme da bude niža od prosečne bruto satnice koju je lekar ostvario u javnoj ustanovi u poslednjih šest meseci.

Na kraju se direktorima poručuje da tamo gde postoje ozbiljni organizacioni problemi ili neprihvatljivo duga čekanja moraju ponovo da preispitaju i već izdate saglasnosti i o svemu obaveste ministarku zdravlja, koja prema zakonu ima ovlašćenja i da direktno interveniše.

Ministarka zdravlja Irena Hrstić poručuje da je cilj da se obezbede jednaka, merljiva i transparentna pravila za sve bolnice i lekare.

- Na ovaj način više ne može da se dogodi da davanje saglasnosti zavisi od direktora i njegove odluke, već od merljivih parametara koji se tiču učinka lekara i dužine lista čekanja. Ovo je alat direktorima za transparentno vrednovanje rada, a meni daje sigurnost da će sistem biti uređen - kaže Hrstić.