Karijera puna kontroverzi: Ko je Dodikov naslednik?

- Mi ćemo predložiti to koalicionim partnerima i naš predlog biće ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje Republike Srpske, Siniša Karan. Treba da se dogovorimo oko toga - rekao je Dodik.

Na sednici Glavnog odbora SNSD-a održanoj u ponedeljak, stranka je donela odluku da ipak izađe na prevremene izbore za predsednika RS. "SNSD treba da izađe na prevremene izbore kako bi se sprečio pokušaj destabilizacije RS“, naglasio je Dodik.

Biografija i karijera Siniše Karana

Siniša Karan je trenutno ministar za naučno-tehnološki razvoj i visoko obrazovanje u neustavnoj vladi Sava Minića, koja je izglasana početkom septembra. Pre toga, Karan je godinama bio na čelu MUP-a RS, gde je stekao reputaciju jednog od najbližih saradnika Milorada Dodika.

Do formiranja nove entitetske vlade došlo je nakon što je parlament RS prihvatio ostavku premijera Radovana Viškovića. Premijera Sava Minića predložio je Dodik, iako za to nema ustavna ovlašćenja, jer mu je mandat oduzela Centralna izborna komisija BiH (CIK). Prema Ustavu RS, mandatara treba da predloži predsednik entiteta.

Karan je godinama član najužeg kruga oko Dodika i jedan od zvaničnika koji je prošle godine formirao radnu grupu zaduženu za plan secesije RS iz BiH. Zbog toga ga je Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD stavila na „crnu listu“ zajedno sa generalnim sekretarom Vlade RS Daliborom Panićem, zbog učestvovanja u organizaciji neustavnog Dana RS.

Političke i kontroverzne aktivnosti

Karan je prošle godine, umesto Dodika, učestvovao u obeležavanju Dana Republike Srpske, govoreći kako @Srbi slave svoju državnost“. Ponavljao je teze Dobrice Ćosića da su Srbi bitke dobijali u ratu, ali gubili u miru, a kasnije uspostavili RS „kao državu u punom kapacitetu“ 1992. godine.

Karan je nekadašnji student politologije u Sarajevu i doktor pravnih nauka iz Banjaluke. Bio je ključni Dodikov operativac za pitanja unutrašnjih poslova i ustavno-pravnih pitanja.

Bio je i predsednik komisije za sprovođenje referenduma o 9. januaru 2016. godine, koji je Ustavni sud BiH proglasio neustavnim. Iako je Tužilaštvo BiH podiglo optužnicu protiv njega, Karan je oslobođen, što mu je, kako pišu mediji, omogućilo da nastavi sa secesionističkim planovima.

Karijera u bezbednosnim strukturama

Karan ima decenijsku karijeru u policiji i obaveštajnim strukturama, radeći u organima MUP-a od Kupresa, Sarajeva do Banjaluke. Bio je načelnik odeljenja kriminaliteta SJB Centar Sarajevo, načelnik Uprave za suzbijanje kriminaliteta MUP-a RS, načelnik krivičnih istraga SIPA-e, kao i generalni sekretar predsednika RS i Vlade RS. Od decembra 2022. godine izabran je za ministra unutrašnjih poslova RS.

Kontroverze i kritike

Karanu se u biografiji pripisuju kontroverze i optužbe, posebno vezane za ratni period u BiH. Nalazi se na tzv. "spisku 810 imena“ Komisije za Srebrenicu, koja povezuje pojedince sa genocidom u julu 1995. godine, iako protiv njega nikada nije pokrenut formalni postupak.

Takođe je jedan od najglasnijih negatora genocida i protivnik UN rezolucije kojom je Srebrenica proglašena nesporivim istorijskim činom. Njegove izjave i aktivnosti često izazivaju reakcije domaće i međunarodne javnosti, posebno zbog učestvovanja u neustavnim inicijativama i referendumima.

Karan je oženjen i otac jednog deteta, a u javnosti ga karakterišu kao Dodikovog vernog saradnika i političkog operativca, sa značajnim uticajem u bezbednosnim i političkim strukturama RS.