Promena cena na klik: Veštačka inteligencija menja trgovinske lance?

Elektronske etikete (cene) na policama trgovina široke potrošnje već su postale pravilo u Španiji, Italiji, Nemačkoj, Holandiji..., pa nije čudno da taj trend, koji već godinama prate avio, autobuski i drugi prevoznici, taksi službe, hoteli, buking agencije..., sada uvode i naši trgovci. Potrošači na prvi pogled i ne primećuju razliku između papirne i digitalne cene na polici. Međutim, ovakva inovacija, tvrde upućeni, donosi novi talas u maloprodaji – tzv. dinamičko određivanje cena pokretano softverom veštačke inteligencije. To znači da bi se cena nekih proizvoda mogla menjati i više desetina puta dnevno – na štetu potrošača, jednim klikom, bez da radnici moraju ručno da zamene hiljade papirića ispod proizvoda.

Kada turisti krenu da kupuju hranu u marketima, trgovci bi mogli značajno da povećaju cenu gotovih jela, a tokom toplotnih talasa i voda, voće ili sladoled mogli bi višestruko da poskupe, zavisno od ponude i potražnje. Tako bi se izbegle i situacije da je, zbog nedostatka radne snage, za isti proizvod jedna cena u katalogu, druga na kasi, a treća na polici.

– U Norveškoj, u prodavnicama REMA 1000, cene se mogu menjati i do 100 puta dnevno, a tokom praznika i više, samo jednim pritiskom na dugme kako bi se uskladile s konkurencijom – navodi The Wall Street Journal.

Sistem pokretan veštačkom inteligencijom meri i rizik isteka prehrambenih artikala i određuje da li je potrebno sniženje. Analizom faktora poput datuma prodaje, zaliha i potražnje, AI osigurava da se cene automatski prilagođavaju kako bi se optimizovala prodaja i smanjilo bacanje hrane, a ujedno prate i navike kupaca. Preciznim predviđanjem potražnje trgovci mogu da prodaju kvarljivu robu pre isteka roka trajanja i tako smanje otpad od hrane u supermarketima za više od trećine.

Ova fleksibilnost ne koristi samo trgovcima, već i potrošačima, jer omogućava najbolje moguće cene, tvrde zagovornici. Ali, jedan od nedostataka je što potrošači često ne mogu da znaju šta je stvarna referentna cena, pa nisu sigurni da li dobijaju dobru ponudu. Još jedan problem je rizik od cenovne diskriminacije određenih grupa potrošača, jer neki proizvodi nisu jednako traženi na svim područjima.

– Svrha uvođenja elektronskog prikaza cena je digitalizacija radi pojednostavljivanja procesa, smanjenja potrošnje papira i veće tačnosti i brzine – navode iz Lidla Hrvatska, prvog lanca koji se u potpunosti digitalizovao. Oni dodaju da se cene i dalje formiraju u skladu s tržištem, a glavna korist su ušteda vremena, preciznost i doprinos zaštiti životne sredine.

Slično kažu i iz Konzuma. Navode da kontinuirano ulažu u digitalizaciju, a među rešenjima su i elektronske cene koje su već uvedene u nekoliko prodavnica. – Planiramo širu primenu ove tehnologije, ali ne radi dinamičke promene cena, već kako bismo olakšali rad zaposlenima i poboljšali iskustvo kupovine – poručuju.