Crna Gora šalje dronove Ukrajini: Da li i Srbija čini isto?

Prema pisanju ruskog lista Komersant, Crna Gora će u partnerstvu sa američkom tehnološkom kompanijom ByLight proizvoditi bespilotne letelice, a prve serije biće namenjene kao vojna pomoć Ukrajini.

Vlada Crne Gore objavila je ovu odluku krajem maja, istakavši svoju nameru da, kao članica NATO-a, poveća vojne kapacitete i pozicionira se kao "pouzdan dobavljač najsavremenije vojne opreme“.

Crna Gora je postala 29. članica NATO-a u junu 2017. godine. U saopštenju se navodi da SAD ulažu 15 miliona dolara za uspostavljanje proizvodnog pogona. Kommersant prenosi izjavu portparola američke ambasade u Crnoj Gori, koji je rekao da Vašington u potpunosti podržava ovaj projekat, koji "pokazuje ozbiljnost Crne Gore u ispunjavanju obaveza kao članice NATO-a“.

Od početka rata u Ukrajini, koji je izbio nakon ruske invazije 2022. godine, Podgorica je Kijevu dodelila 11,3 miliona evra (12,9 miliona dolara) vojne pomoći i primila više od 60.000 ukrajinskih izbeglica – u zemlji sa nešto više od 600.000 stanovnika.

Kompanija ByLight ima sedište u oblasti Vašingtona, kancelarije u Velikoj Britaniji i devet proizvodnih i razvojnih pogona širom SAD. Kao vodeća IT firma, specijalizovana je za "operacije u sajber prostoru“, veštačku inteligenciju, IT infrastrukturu, obuke i proizvodnju dronova.

Njihova paleta bespilotnih letelica obuhvata različite modele – od Perses FPV kvadkoptera koji mogu da nose terete između 600 grama i 7,2 kilograma, do HALO VTOL dronova sa fiksnim krilima, kapaciteta nošenja od 2 do 27,2 kilograma, u zavisnosti od modela. Vlada Crne Gore nije precizirala koji modeli će se proizvoditi u sklopu ovog programa.

Međutim, nisu svi s oduševljenjem dočekali ovu odluku. Lider opozicione partije "Prava Crna Gora“, Marko Milačić, upozorio je da proizvodnja dronova za Kijev može uvući Crnu Goru u rat sa Rusijom i učiniti je "legitimnom metom za odmazdu u jednom od najopasnijih sukoba našeg vremena“.

Crna Gora je poslednja u nizu saveznika Kijeva koji su se dogovorili o zajedničkoj proizvodnji oružja za odbranu Ukrajine od ruske agresije. Na čelu takvih inicijativa je Nemačka, koja je već uspostavila proizvodne i remontne pogone za municiju i oklopna vozila u Ukrajini i susednim državama. Dana 28. maja, nemački kancelar Fridrih Merc objavio je dogovor o finansiranju proizvodnje raketa dugog dometa u Ukrajini.

Nakon 28. sastanka Kontakt grupe za odbranu Ukrajine "Ramštajn“, održanog 4. juna, ukrajinski ministar odbrane izjavio je da su neki od najbližih partnera Kijeva, koji su već pružili milijarde dolara vojne pomoći, spremni da sarađuju na proizvodnji oružja, koje će biti isporučeno ukrajinskoj vojsci „dokle god rat bude trajao“.

Među tim partnerstvima je i najava Francuske o početku proizvodnje dronova u ukrajinskim fabrikama, razvijenim u saradnji sa francuskom industrijom. Prema izveštaju portala UNN, dodatna podrška uključuje i proizvodnju i održavanje raketa, borbenih vozila i municije uz pomoć kompanija iz Velike Britanije, Švedske, Norveške i Sjedinjenih Američkih Država – na teritoriji Ukrajine.

Da li Srbija šalje dronove Ukrajini? 

Nakon nedavnih masovnih udara dronova na ruskoj teritoriji, raširile su se glasine da se možda radi o srpskim dronovima. Ne postoje javno dostupni dokazi da je Srbija direktno isporučila dronove Ukrajini. Međutim, postoje izveštaji da je srpsko oružje, uključujući municiju i potencijalno komponente za dronove, završilo u Ukrajini posredstvom trećih zemalja.

Nedavno je Rusija optužila Srbiju da je preko zemalja članica NATO-a, poput Češke, Poljske i Bugarske, isporučila oružje Ukrajini. Srpske vlasti su najavile zajedničku istragu sa Rusijom kako bi se utvrdila tačnost ovih tvrdnji.

Predsednik Aleksandar Vučić je izjavio da Srbija nije direktno izvozila oružje u Ukrajinu, ali nije isključio mogućnost da je srpsko oružje završilo u toj zemlji preko posrednika. Srbija intenzivno razvija sopstvenu proizvodnju dronova. Državna kompanija Yugoimport-SDPR radi na razvoju različitih bespilotnih letelica, uključujući kamikaze dronove poput Komarac-1 i Komarac-2.