Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kultura

[ Izvor: UGS Nezavisnost ]

15. 06. 2021. 12:28 10

Kokan Mladenović: Verujem u pobunu!

Među partijama na vlasti i onima u opoziciji, kako kod nas, tako i u regionu, nema razmimoilaženja po pitanju diktata kapitala i poštovanja neofeudalnih bogataša. Njima će se prodavati zemlja u bescenje, njima će se iznajmljivati radnici kao roblje, nakon što su u parlamentima usvojeni sramotni zakoni o radu; zbog njih će se kršiti svi ekološki, etički i logički standardi. Ne verujem zato u mirne pobune, opozicione tlapnje bez akcije i plana, izjavio je režiser Kokan Mladenović u razgovoru za portal UGS Nezavisnost.


Mladenović koji iza sebe ima desetine uspešnih režija i brojna priznanja u Srbiji i inostranstvu, režira u državama bivše Jugoslavije.

- Moja profesija mi je, na sreću, omogućila da još uvek živim u zemlji u kojoj sam se i rodio - u Jugoslaviji, zemlji koja, ako se uporedi sa ovim otužnim kasabama nastalim na njenim ruševinama, prepunim kriminalaca, demagoga i svakojakog medijskog i političkog ološa, deluje kao Eldorado u kome su svi narodi nekadašnje zajednice ostvarili najviši stadijum svog razvitka i uspeha - ističe Mladenović.

- Pozorište je, kako Šekspir kaže, ogledalo društva. Teško je očekivati da će to ogledalo reflektovati lepši ili ružniji lik od onoga koji se pred njime nalazi. Naše pozorište je, tako, ogledalo jednog dezorijentisanog društva, društva naopakog sistema vrednosti u kome je kukavičluk postao preporuka za uspeh, a poltronstvo sinonim za napredak. U takvom društvu nema istine, a ni potrebe za njom, pa je, na žalost, logično da je istina proterana i sa pozornica naših teatara koji se, veoma retko, gotovo na nivou izuzetaka hvataju u koštac sa ovim slobodnim padom u katastrofu, kojeg trenutno živimo.

Pozorišta se, navodi, okreću eskapizmu, zabijaju glavu u daske koje život znače i gušenje slobode u javnoj sferi, ponižavanje kulture kroz mizerne budžete koji počinju sa nulom, po pravilu ostaju bez gromoglasnog scenskog odgovora.

- Ima, naravno, uvek dovoljno onih koji se ne mire sa postojećim stanjem; njihove predstave su lekovite i dragocene, ali je opšti utisak poraza naše kulture neminovan - navodi on.

Mladenović ukazuje na veliku odgovornost pozorišta u društvu “suspendovane demokratije”.

- Publika koja dolazi u teatar (a statistika kaže da je to najviše dva posto društva), željna je ne samo zabave ili estetskog užitka, već i specifične vrste socijalnog dijaloga koji se odvija između učesnika na sceni i gledalaca u publici. Pozorište je, ne zaboravimo, jedina umetnost polisa, umetnost društvene zajednice koja kroz teatar preispituje najvažnije postulate svog postojanja, suočava se sa svojim greškama i strahovima i traži putokaz za sopstvenu budućnostć.

On smatra da u vreme kad je u zemlji u kojoj živimo suspendovana demokratija, kada parlament ne funkcioniše, a mediji neumorno proizvode laži skovane u vrhu aktuelne vlasti, odgovornost pozorišta tim veća, jer "neko mora da sagleda širu sliku našeg trenutnog stanja, postavi neprijatna pitanja i sačuva ono malo preostale duhovnosti koja nas odvaja od stada koje će potrčati za svakom klepetušom ili pred svakim prutom".

Mladenović je zadovoljan što na prostorima nekadašnje zajedničke države sreće istomišljenike.

- Ja, dakle, još uvek živim u Jugoslaviji, srećan da nailazim na pozorišne istomišljenike u svakom kraju moje zemlje, zabrinute kao i ja zbog retorike devedesetih koja se ponavlja, zbog istih politika i istih lica zločinaca, ili saučesnika u ratnim zločinima, koji danas rukovode Srbijom, Bosnom, Hrvatskom, Crnom Gorom… Ne postoji narod u bivšoj Jugoslaviji koji se, bar na trenutak, nije bahatio u balkanskoj krčmi i ne postoji niti jedan među tim narodima spreman da se suoči sa sopstvenim ponašanjem i plati realnu cenu svojih postupaka. Živimo "romansirane biografije" naših novijih istorija, prepune laži i tendecioznih tumačenja. Sve te laži će jednom morati da dođu na naplatu i ja se jako bojim da novi sukob na ovim prostorima nije nemoguć. "Sreću" u nesreći predstavlja činjenica da iz Srbije, Bosne i Hrvatske odlazi toliko mladih ljudi svake godine, da se nadam da neće biti mesa za nove ratove - priča Mladenović.

On veruje u “teatar zdravog razuma”.

- Moj angažman predstavlja jednostavnu odbranu svih onih postulata koji čine kako ljudski život, tako i svaku pravu umetnost - pitanje istine, časti, poštenja, ljubavi itd. Teatar kome težim ne predstavlja nužno političku pobunu. Verujem da je to jedan teatar zdravog razuma, moj pokušaj da razobličim sve te karikaturalne slike iz krivih ogledala koja se stavljaju pred nas. Verujem da svako od nas sam određuje limit sopstvene hrabrosti i ponosan sam da među svojim prijateljima imam dovoljno onih koji nisu odustali od tog naizgled zaludnog posla popravljača sveta - navodi on.

Mladenović ističe da nema poštovanja za hiljade izgovora kojima naši ljudi pravdaju svoje saučestvovanje u zločinu koji se odigrava protiv naše države i protiv svakog od nas pojedinačno.

- Odgovornost tih "običnih ljudi" je ogromna. Uostalom, partija na vlasti se hvali podatkom da ima preko 700.000 članova. To bi značilo da je gotovo svaki peti punoletni stanovnik Srbije kolaborant sa ovim sistemom političko-mafijaške oligarhije i voleo bih da jednom, ako to jednom ikada dođe, 700.000 ljudi, nakon poštenog i argumentovanog suđenja, bude osuđeno za saučesništvo nad zločinom koji su počinili nad sopstvenim životima - kaže on.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 10

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Vlast na poligrafu

Zoran Živković [26.07.2021.]


Video dana

Zadivljujuće akrobacije

Anketa

Ko je stvorio Velju Nevolju?

Rezultati