Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kultura

[ Izvor: Danas ]

14. 06. 2021. 11:45 0

"Antologija kao ženski odgovor na mušku pisanu poeziju"

Naša spisateljka Judita Šalgo 1990. godine na sledeći način opisuje žensku poziciju u književnosti: „Svaki stih nastaje između dojenja i pelena, svaki pasus između pristavljanja ručka i pranja sudova.“


Čini se, dakle, da smo se pomalo emancipovale u pogledu kućnih poslova i poetskih dometa, ali ne u dovoljnoj meri. Tek kada među ženama bude bilo više solidarnosti, doći će do boljih rezultata. S druge strane, kultura i umetnost nikada nisu bile u ovako nezavidnom položaju kao danas. Mnogi umetnici u Srbiji žrtve su neadekvatnog vrednovanja, nepotizma pri nagrađivanju, različitih zloupotreba položaja i igara moći. U tom smislu nešto mora da se promeni, ali ja nisam optimista. Ovo kaže u intervjuu za Danas Dragana V. Todoreskov, koja je priredila antologiju poezije pesnikinja u poslednjih deset godine dobitnica nagrade „Milica Stojadinović Srpkinja“, pod nazivom „Ako sam ja ona“.

Nagradu je u znak sećanja na jednu od prvih srpskih pesnikinja pokrenuo Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski", koji ove godine organizuje 45. Književne susrete "Milici u pohode". Ova nagrada, od 2009. godine, dodeljuje se isključivo "pesnikinji za knjigu poezije, objavljenu na srpskom jeziku, između dve manifestacije" koju ova institucija organizuje svakog oktobra. Povodom deset godina dodeljivanja nagrade po novim kriterijumima Kulturni centar objavio je pomenutu antologiju.


Vi ste svojevremeno priredili i zbornik radova sa okruglog stola na temu "Moderna ženska proza i društveni kontekst". Koliko je značajno u današnjem društvenom kontekstu prirediti antologiju ženske poezije?

- Potreba za revalorizacijom književnih kanona i za novim pristupima književnosti nije posledica aktuelnih tumačenja književnosti u kojima tzv. rodna kritika ima važno mesto, već se radi i o promeni slike društva i mesta žene u njemu. Predstava o savremenoj ženi promenila se, nažalost, u negativnom smislu: estrada, društvene mreže i rijaliti programi, najveće pošasti našeg doba, doprineli su tome da joj se postavljaju previsoki estetski zahtevi, odnosno, nameće potreba za uniformizacijom i plastifikacijom, silikonizacijom, estradizacijom njenog izgleda, dok slični kriterijumi ne važe za muškarce. To ne samo što pomera fokus sa pitanja šta žena može na staro pitanje kako žena izgleda, nego i unižava svaki istinski emancipovani ženski duh. Smatram, stoga, da su svaki vid javnog predstavljanja rezultata ženskog rada, ženskog intelektualnog i stvaralačkog napora, kao i pozitivne diskriminacije u kojoj se, recimo, nagrade dodeljuju isključivo spisateljkama ili se njihovo stvaralaštvo izučava zasebno, više nego nužni i volela bih da kod nas postoji više nagrada poput "Milice Stojadinović Srpkinje".

U pogovoru antologiji „Ako sam ja ona“ postavili ste pitanje revalorizacije savremene ženske poezije. Od kojih ste kriterijuma pošli u priređivanju?

- Bilo je neverovatno i neponovljivo iskustvo da se u stihovima 12 pesnikinja pokušaju obuhvatiti sva ona važna tematsko-motivska uporišta u savremenoj ženskoj poeziji, svi načini iznošenja lirskih bića pred čitalište, pa i reprezentacije aktuelnih pitanja sa kojima se susreće savremena žena, iako bi se o faktoru manifestacije različitih ženskih iskustava i vrednosnih stavova pre dalo raspravljati kada je reč o prozi. Upravo to su mi bile smernice pri sastavljanju antologije. Neke su pesnikinje zahvalnije za istraživanja jer je u njihovim pesmama manifestacija pola i roda eksplicitnija, dok druge pišu pesme posvećene opštijim fenomenima. E sad, trebalo je primeniti i navedene kriterijume, ali i one najvažnije, estetske. Istakla sam u pogovoru da za revalorizacijom ženske poezije postoji potreba, ali mislim da ona ne treba i ne sme da bude čin pojedinca, niti stvar ličnog afiniteta, književne ili društvene mode itd. Na tom su polju značajne rezultate dale kritičarke angažovane na projektu Knjiženstvo, zatim antologičarke Radmila Lazić i Dubravka Đurić, pa osnivačice časopisa Genero i ProFemina i mnoge druge. Treba ići njihovim tragom.


Da li ste upravo zbog toga naglasili da termine „žensko pesništvo“ ili „poezija koju pišu žene“ ne treba doživljavati kao radikalni feministički aktivizam na polju literature, ali ni kao „produkte getoizacije“, kako ste naveli?

- Ukoliko nije bila prepoznata kao zaseban literarni fenomen, poezija koju pišu žene nije bila ni isključena iz korpusa moderne odnosno, savremene srpske poezije. Ne smemo zanemariti činjenicu da, pored rodnih, postoje i poetičke, generacijske i druge razlike u savremenoj lirici. S jedne strane, da bismo se bavili ženskom poezijom, moramo je definisati, ali tako da definicija zaista opstane i da obuhvati njene specifičnosti. Sa druge strane, ništa se u književnosti ne može posmatrati izolovano, ne postoje fijoke u koje možemo da smestimo određene pojave, pravce, periode, da kažemo, evo to je tako i tačka. Stvari su uvek složenije. Ne može se ni ženska poezija posmatrati nezavisno u odnosu na ostatak literarne ili poetske scene niti u odnosu na društveni kontekst, istorijske okolnosti i druge važne činioce. Zato ne možemo i ne treba da budemo zagovornici radikalnog feminizma. Sve što je radikalno često je u suprotnosti sa estetskim, odnosno, poriče estetsku vrednost, ali treba da skrenemo pažnju na neravnopravan tretman pesnikinja i da im posvetimo čitalačku pažnju kakvu zaslužuju.

Odakle naslov "Ako sam ja ona"?

- Za mene je, kao i za većinu mojih koleginica i kolega, pretpostavljam, veliki izazov da tekstu ili knjizi koje sam napisala ili priredila dam naslov, to je uvek poseban trenutak i često ga ostavljam za kraj. Nekad su rešenja kreativnija, nekad manje kreativna. Naslov antologije se nametnuo dok sam čitala pesmu "On" Sunčice Denić koja počinje rečima "Ako sam ja ona", a predstavlja lirski odgovor autorke na pesmu "Ona" Miroslava Cere Mihailovića. Antologiju sam zamislila kao suptilan ali inteligentan, pomalo ironičan ženski odgovor na poeziju koju pišu muškarci, posebno ljubavnu, ali i kao izvesno prepoznavanje ženskog čitališta u emocijama i stavovima protagonistkinja pesama. Zamislite šta bi, da je nekim slučajem pisala pesme, imala da o sebi samoj kaže Petrarkina Laura i koliko bi se njena perspektiva podudarala sa pesnikovom? Imamo, dakle, muzu, inspiraciju, dragu, kako su već vekovima žene nazivane u stihovima, koja u modernoj poeziji dobija reč i govori jednako slikovito, bistro i nadahnuto kao i njen kolega, obraćajući se često upravo njemu. Judita Šalgo je u jednom intervjuu izjavila: "Ženski glas u književnosti bio je često onaj ‘drugi glas’ koji je trebalo da bude u odgovarajućem kontrapunktskom odnosu prema onom prvom, osnovnom."

Možete li nam reći, na osnovu ovog izbora, ovih laureatkinja, koliko Antologija predstavlja glavne odlike poezije pesnikinja kod nas u poslednjoj deceniji?

- U knjizi "Kratka istorija preobilja" Tihomir Brajović je Tanju Kragujević i Zlatu Kocić, ovogodišnju laureatkinju nagrade "Milica Stojadinović Srpkinja", video kao pesnikinje koje deluju "izvan rodno samosvesnog kruga", za razliku od, recimo, Mirjane Stefanović i Radmile Lazić, koje su po njegovom mišljenju "vodeće rodno osvešćene pesnikinje". Želeći da akcentujem prisutnost rodnog diskursa, više prostora dala sam autorkama kod kojih je on prepoznatljiviji, izraženiji, intenzivniji. U svakom slučaju mislim da bi se moglo reći da antologija reprezentuje neke od glavnih smernica savremene ženske poezije, mada u njoj, nažalost, nisu zastupljene recimo Dubravka Đurić, Jelena Lengold, Jasmina Topić. S druge strane, i sama poezija širi svoja motivska ishodišta, peva iz drugačijeg ugla, iz drugog roda (npr. Radmila Petrović) i to je ono što bi svaka buduća relevantna antologija morala da uzme u obzir.

S obzirom da imamo na pesničkoj sceni i veoma dobre mlađe pesnikinje, a i one koje su već decenijama izrazito relevantne u našoj književnosti, kolika je potreba za jednom širom, sveobuhvatnom antologijom koja neće biti vezana isključivo za ovu književnu nagradu?

- Pre nekoliko godina priredila sam tematski broj Zlatne grede posvećen ženskom stvaralaštvu. Bile su zastupljene žene rođene od 1970, iako one, kao i ja, uveliko pripadaju srednjoj generaciji. Najviše je bilo "materijala" u poeziji, jer je pesnikinja bilo daleko više nego prozaistkinja. Žirirajući za različite pesničke nagrade (Branko Miljković, Biljana Jovanović, Brankova nagrada DKV itd.) bila sam u prilici da i sama prepoznam mnogo talentovanih, čak i zrelih mladih pesnikinja, ako se tako može reći. Priređivanje antologije, a svakako studije koja bi obuhvatila sve poetike savremene ženske poezije u Srbiji jeste veliki izazov, a potreba za njima ogromna, ali to moraju da rade stručna i kompetentna lica. Ovo napominjem jer se svakodnevno susrećem sa mnogobrojnim primerima amaterizma među pesnicima i kritičarima. A za sada svakako nedostižni san ostaje prava i sveobuhvatna istorija ženske književnosti u Srbiji, ali za takav posao potreban je tim pametnih, hrabrih i darovitih žena, u čemu, začudo, ali i na sreću, za sada ne oskudevamo.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Vlast na poligrafu

Zoran Živković [26.07.2021.]


Video dana

Zadivljujuće akrobacije

Anketa

Ko je stvorio Velju Nevolju?

Rezultati