"Zamislite Srbiju u kojoj je Grigorije predsednik"

Ona je rekla da lice ove vlasti odavno poznajemo, ali da se tokom epidemije pokazalo u svom najapsurdnijem vidu.

- Budućnosti, međutim, ima bezbroj i sve one su moguće. Ukoliko se vlast uskoro ne bude promenila, Srbija će postati 'brod ludaka' na kojem, ne kao kod Boša, već više kao u paganskim mitovima, 'pijani ludaci' jedni drugima čupaju oči, zube, ruke, noge. Vlast će tada imati večno opravdanje da otima, umanjuje, zakida. Količina nekontrolisane mržnje koju ljudi na vlasti neodgovorno šire svakodnevno, nažalost, priziva građanski rat, mada mi se čini da oni toga zapravo čak nisu ni svesni. Za njih je to samo uobičajeni način komunikacije i međusobnog ophođenja, sa kojim smo bili primorani da se suočavamo u poslednjih 30 godina - istakla je Žebeljan.

Kako kaže, sada je takav vid komunikacije eskalirao i oni u mrziteljskom, optuživačkom i svađalačkom tonu već godinama vaspitavaju ceo narod, potpuno nesvesni posledica ili sasvim nezainteresovani za njih. Kaže da su mete mržnje koja je propagirana prvo bili Albanci i Hrvati, pa onda Bošnjaci, Romi, izbeglice, Amerikanci, Evropa...

- A kada nam je ta ratna mržnja zabranjena spolja, sa Zapada, nakon što smo krenuli 'evropskim putem', ostalo je jedino da je usmerimo na sebe. Da, konačno smo nažalost došli do toga da sa nekontrolisanom i punom strašću najviše mrzimo sami sebe!

Isidora Žebeljan kaže da ogroman osećaj nesigurnosti i paranoje kod građana izaziva hirovitost vlasti, jer se stiče utisak da ljudi koji vode zemlju ne znaju šta rade.

- To u izvrnutoj perspektivi ima i jednu dobru tačku, budući da su mnogi građani zbog toga primorani da se samoorganizuju, da konačno postanu odgovorni, makar i samo prema sebi i svojim bližnjima. Ipak ona suštinska odgovornost, koja je odgovor na postojanje Drugog, zahteva promenu vlasti i stvaranje prostora za ljude sa velikim slovom LJ, zahteva puštanje kormila pravim Učiteljima, sa velikim slovom U, koji vole i poštuju život i žive za moral, čast, istinitost, i spremni su da se posvete prosvećivanju naroda i, što je najvažnije, njegovom unutrašnjem pomirenju. I nemojte da mislite da kod nas nema takvih ljudi. Evo, na primer, kakva bi to zemlja mogla da bude kada bi njen predsednik bio vladika Grigorije? Ne kao monah i ne kao vladika i ne kao predstavnik crkve, već kao Čovek. Bilo je takvih primera duhovnih i političkih predvodnika naroda - najsvetiji i najsvetliji je svakako Gandi, odgajan u hinduističkoj sekti Vaišnava, ali duhovni đainista. Zatim i vladika Makarije III, na Kipru, na primer. A i da ih nije bilo, zašto to ne bi postao naš svetli, avangardni primer?

Ona ističe da nikada nismo imali prilike da shvatimo šta je demokratija. Da je to ljubav prema formi, jer forma štiti svu tananost sadržaja od povređivanja.

- U Srbiji je došlo do negiranja Čoveka, do negiranja bića. Kultura je na tom putu odavno pregažena. Koliko god da se mnogima u Srbiji ne dopada da to prihvate, zapadna društva su zaista, zaista izgrađena na međuljudskom poštovanju i uvažavanju, i na osećaju zahvalnosti, poniznosti i potrebi služenja. Zato je kultura u takvim zemljama neprikosnovena i krajnje poštovana i negovana - rekla je Žebeljan za NIN.

Dodala je da su ljudi iz vlasti u Srbiji potpuno opsednuti gramzivošću, sebičnošću i materijalnim, te da za njih ništa duhovno nema nikakvog smisla.