Za šta Belivuk neće odgovarati - jer je Hrkalovićeva prikrila dokaze

Tog 30. januara malo pre sedam sati, Vlasta je izašao iz svog stana ne bili zagrejao automobil sa kojim će svoje dete odvesti u školu. Iz zgrade je izašao sam ne znajući da ga tu čeka ubica. Prvi metak teško je ranio Miloševića koji je pokušao da beži, međutim, ubica ga je izrešetao sa deset hitaca. Njegova majka i supruga brzo su došle na lice mesta gde ih je sačekao stravičan prizor - Vlasta je bio mrtav.

Borba za splavove i batine na "Fristajleru"

Borba za prevlast u poslovima obezbeđenja beogradskih splavova i kafana, kako se tada sumnjalo, bio je motiv surove likvidacije Vlastimira Miloševića.

Miloševićev sukob sa Belivukom i Miljkovićem počeo je na jednom splavu odakle je Milošević oteran.

- Nakon toga on je uporno tražio priliku da se raspravi sa Belivukom. Tako je jedne noći sa grupom od svojih 20-ak momaka došao na splav kako bi izazvao Velju na fizički obračun. Na splavu ga nije našao, ali je zato Belivuk zajedno sa prijateljima krenuo da ga provocira po gradu kako je kukavica i kako nije smeo sam da dođe da "raspravi stvari" - ispričao je tada izvor "Blica".

Međutim, karatista je između 2007. i 2008. godine, obezbeđivao splav "Fristajler", nakon čega je otvorio svoju firmu za obezbeđivanje klubova.

Kako je u svom svedočenju ispričala Miloševićeva supruga Violeta, Vlastimir je tri godine pre ubistva na šinama pretučen kada je otišao na “Fristajler”. Njega je, prema ovom iskazu, pretuklo petnaestak ljudi.

Supruga ubijenog Miloševića otkrila je tokom svedočenja da su Marko Miljković i Milošević bili kumovi, a da su se posvađali jer je Milošević, koji se tada bavio obezbeđenjem klubova, otkrio da ga Miljković potkrada.

Opis svedoka odgovarao Miljkoviću

Prema rečima svedoka koji se našao u neposrednoj blizini pucnjave, opis napadača odgovarao je navodno Marku Miljkoviću.

Kako je naveo, napadač je bio visine oko 175, 176 centimetara, normalne građe, sportski tip, težine oko 70 kilograma. Svedok je dalje ispričao da je primetio da je napadač na nogama imao pantalone plave boje, a jakna je, prema njegovim rečima, bila velika napadaču, a bila je crna sa kapuljačom.

- Video sam da ovo lice na stopalima ima patike crne boje, primetio sam da su patike imale pertle. Preko lica je imao neku crnu tkaninu kao što nose navijači - ispričao je svedok.

Uništeni tragovi, snimci neupotrebljivi

Tokom jednog ročišta sudska veštakinja Milica Keckarević Marković koja je radila na najvažnijim dokazima protiv Belivuka - tragovima njegove DNK - na suđenju najpre rekla da su tragovi nesumnjivo tačni. Veštakinja je tada tvrdila da je na čaurama na mestu zločina nađen trag nepoznate muške osobe, a da je DNK Velje Nevolje bio na bravi gepeka "mazde".

U njenom konačnom izveštaju, međutim, ne spominje se da je genetski materijal Belivuka nađen i na kapiji zgrade u kojoj je stanovao Milošević, iako je to pisalo u krivičnoj prijavi dostavljenoj tužilaštvu. Posle dugog ispitivanja ona je priznala da je reč o grešci u komunikaciji između nje i policije i da zapravo na kapiji nije nađen dokaz koji vodi do Belivuka.

- Pogrešno sam razumela i zapisala informacije iz policije - objasnila je veštakinja.

Iz njenog svedočenja otkriveno je i da neki od prikupljenih dokaza nisu mogli da budu korišćeni na sudu pošto ih je, navodno, kontaminirao policajac tokom uviđaja. Nije, međutim, rečeno koji je tačno dokaz bio u pitanju.

Branioci su, naravno, prigrabili priliku da dodatno ospore već poljuljane dokaze. Tvrdili su da je Belivukov DNK mogao da na automobil bude prenet sa nekog drugog mesta.

Kriminalistički tehničar Aleksandar Zdravković svedočio je kako se uzimaju otisci prstiju i DNK materijal, ali je i potvrdio da je ova teorija odbrane moguća. Zdravković je tvrdio da je moguće da su pojedini tragovi preneti četkicom, pošto se ona koriste na više uviđaja. Ipak, na pitanje tužioca da li je ikad radio na još nekom slučaju u kojem je Belivuk okrivljeni, Zdravković je odgovorio odrično.

Nevolja, Miljković i Kojić na slobodi

Sudija je u obrazloženju presude na kraju rekla da je u ovom slučaju "sve ostalo na nivou sumnje".

- Postoji stepen sumnje da su okrivljeni na neki način imali veze sa ovim krivičnim delom, ali to nije dovoljno za osuđujuću presudu za koju je potrebno je da postoji izvesnost - rekla je sudija.

U obrazloženju je navela da je jasno da je "Belivuk imao kontakt sa automobilom i da su druga dvojica učestvovala u njegovoj kupovini, ali da nije dokazano da su znali da će 'mazda' biti korišćena prilikom izvršenja krivičnog dela".

I Belivuk, Miljković i Kojiću su - oslobođeni!

Dokazi zaključani u fioci

Dijani Hrkalović se sudilo zbog optužbi da je iskoristila svoj položaj sekretara Uprave kriminalističke policije, a kasnije i položaj državnog sekretara MUP-a kada je izdala nezakonite naloge Dejanu Milenkoviću, načelniku Službe za specijalne istražne metode (SSIM) Uprave kriminalističke policije (UKP) da ne dostavlja izveštaj i prikupljeni dokazni materijal iz mobilnih telefona i SIM kartica oduzetih od Veljka Belivuka i drugih osumnjičenih za ubistvo Vlastimira Miloševića.

Umesto da, kako je to zahtevala procedura, materijal bude predat sudiji i tužiocu koji su vodili postupak za ovo ubistvo, Hrkalovićeva je navodno naložila da se prikupljeni dokazi predaju njoj.

Tako je i bilo, dokazi su bili zaključani u fioci više od godinu dana, uprkos tome što su traženi iz Suda i Tužilaštva.

Dijana Hrkalović je osuđena 22. januara 2025. godine na godinu i četiri meseca efektivnog zatvora. U zatvorsku kaznu njoj se uračunava i pritvor u kojem je provela ukupno 7 i po meseci, što znači da ukoliko Apelacioni sud potvrdi ovu presudu Dijana Hrkalović ide 8 i po meseci iza rešetaka.