23 tone srušile nadstrešnicu: Ovo su 2 glavna uzroka pada

Dvadeset stručnjaka Fakulteta tehničkih nauka radilo je na građevinskom veštačenja uzroka pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu koja se obrušila 1. novembra, prilikom čega je poginulo 15 osoba. Iz veštačenja jasno se vidi da su postojali određeni propusti koji su bili zanemareni, a u pomenutom izveštaju veštaci ukazuju na zaključak da je do rušenja konstrukcije došlo kombinacijom dva glavna činioca koja su delovala na konstrukciju na način da su umanjivala njenu nosivost, piše Nova.rs.

Dvadeset stručnjaka Fakulteta tehničkih nauka radilo je na građevinskom veštačenja uzroka pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu koja se obrušila 1. novembra, prilikom čega je poginulo 15 osoba. Iz veštačenja jasno se vidi da su postojali određeni propusti koji su bili zanemareni, a u pomenutom izveštaju veštaci ukazuju na zaključak da je do rušenja konstrukcije došlo kombinacijom dva glavna činioca koja su delovala na konstrukciju na način da su umanjivala njenu nosivost.

Prvi razlog pada nadstrešnice
Najveći uticaj na obrušavanje su imale zatege koje su korodirale i koje su bile preopterećene.

- Zatege kao ključni konstruktivni element obezbeđenja nosivosti nadstrešnice su u trenutku rušenja bile u stanju smanjene nosivosti pod dejstvom povećanog opterećenja. Stoga je prvi, i najizraženiji faktor po intenzitetu uticaja, korozija kablova za prednaprezanje koji su bili jedini noseći element zatega. Oko ovih kablova su ugrađeni beton i armaturne šipke, po obimu preseka zatega, a oko betona se nalazila čelična cev, pri čemu su jedino kablovi za prednaprezanje služili za prenos sile kroz zatege. Ovim zategama, nadstrešnica je u određenim tačkama bila vezana za krov objekta, čime se, prema originalnom projektu obezbedio povoljniji uticaj kako na nadstrešnicu, tako i na krov - piše u pojašnjenju.

Povoljni uticaj se, kako su naveli, ogledao u sledećem:

- Krov je prihvatao veliki deo težine nadstrešnice i celokupnog snega sa nadstrešnice, dok je za krov, odnosno krovne nosače, ova težina delovala povoljno za njegov glavni raspon, smanjujući uticaje i naprezanja u tom delu krovnog nosača. U trenutku pada, naknadnim ispitivanjima i analizom postignutih rezultata koje su sprovele laboratorije IMS a.d. Beograd, utvrđeno je koliki procenat ovih kablova je bio aktivan u vreme neposredno pred pad nadstrešnice. Ovaj zaključak je između ostalog donesen i na osnovu analize samog preseka kablova, gde se može sagledati nivo korozije poprečnog preseka kablova - navodi se u veštačenju.

Ovim ispitivanjima iz izuzetih uzoraka zaključeno je da je približno 40 odsto svih kablova bilo potpuno neaktivno u trenutku pada nadstrešnice.

- Uzrok ovakvog stanja je korozija koja se javila u kablovima na spoju zatege i krovnog nosača (krovnog nabora, tzv. testerastog krova). Ovaj nedostatak je mogao da bude utvrđen putem pregleda konstrukcije tokom kontrolnih pregleda propisanih u okviru redovnog održavanja objekta - objasnili su stručnjaci.

Drugi razlog pada nadstrešnice
Kao drugi glavni uzrok stručnjaci su naveli povećano opterećenje zatega u odnosu na originalni projekat iz 1964. godine, kada je izgrađena. Bez obzira na to, vršeni su brojni radovi i na postojeće opterećenje dodato je novo u vidu teških građevinskih materijala.

- Do povećanog opterećenja zatega u odnosu na originalni projekat je došlo u više navrata. Tokom izgradnje objekta 1964. godine, umesto sloja za pad, sa gornje strane nadstrešnice je izveden sloj od nearmiranog betona. Ugrađeni sloj nearmiranog betona ima za oko 65 kilogram po metru kvadratnom veću masu od mase projektovanog sloja za pad. Ovaj defekt nije imao presudan uticaj na nosivost konstrukcije ali je imao negativan uticaj sa aspekta rezerve nosivosti izvedene konstrukcije. Prilikom rekonstrukcije objekta koja je započeta 2021. godine, projektom je bilo predviđeno uklanjanje „svih slojeva do betona“ i izvođenje novog sloja za pad i hidroizolacije. Uvidom na licu mesta je utvrđeno da sloj nearmiranog betona nije uklonjen, kao ni keramika sa donje strane nadstrešnice - navodi se.

Stručnjaci smatraju da je na ovaj način opterećenje nadstrešnice povećano za dodatnih 20 kilogram po metru kvadratnom (kg/m2).

- Takođe, rekonstrukcijom je predviđena ugradnja stakala sa metalnim okvirima kojima se na nadstrešnicu dodaje još 27 kg/m2. Uzimajući sve navedeno u obzir, konstrukcija nadstrešnice je u trenutku neposredno pred lom bila izložena opterećenju koje je veće od prvobitno projektovanog za oko 107 kg/m2, odnosno za oko 23,11 tone. Takođe, dodavanjem staklene površine na nadstrešnicu je povećana površina koja može da bude pokrivena snegom i/ili na koju može da deluje vetar. Zbirni efekat ovih okolnosti je značajno povećavanje opterećenja zbog kojih je projektant bio u obavezi da sprovede potrebne kontrole nosivosti - opisano je.

Materijali nisu uzrok pada nadstrešnice
Tokom uviđaja na licu mesta i na osnovu sprovedenih laboratorijskih ispitivanja, ovim veštačenjem je utvrđeno da su svi materijali koji su korišćeni tokom izgradnje objekta Železničke stanice u Novom Sadu bili zadovoljavajućeg kvaliteta i da se pad nadstrešnice ne može pripisati nezadovoljavajućem kvalitetu ugrađenih materijala tokom izgradnje objekta 1964. godine.

Podsetimo, u obrušavanju nadstrešnice 1. novembra poginuli su Komar Nemanja (17) iz Stepanovićeva, Ruman Andela (24) iz Stare Pazove, Firić Đorđe (53) iz Kovilja, Firić Valentina (10) iz Kovilja, Firić Sara (6) iz Kovilja, Adamović Milica (16) iz Kaća, Karanović Mileva (76) iz Kaća, Arbutina Ćirić Sanja (35) iz Kaća, Hrka Stefan (27) iz Beograda, Milosavljević Miloš (17) iz Knićanina, Švonja Đuro (77) iz Stepanovićeva, Raković Vukašin (69) iz Bukovca, Sazdovski Vasko (45) iz Severne Makedonije i Raca Goranka (58) iz Novog Sada. U bolnici je podlegla povredama i Anja Radonjić (24) iz Paraćina.

Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je donelo naredbu za sprovođenje istrage protiv 13 osoba, među kojima su bivši ministar građevinarstva Goran Vesić, njegova pomoćnica Anita Dimoski, bivši direktor „Infrastruktura železnice“ Nebojša Šurlan, bivša v. d. direktorka Jelena Tanasković i drugi koji su bili uključeni u rekonstrukciju.