Hronika
26. 11. 2024. 20:33 1
UNAKAZILI STARCA Koga sme da BIJE policija, a da ne odgovara?
Ima dosta indicija da ulazimo u godinu opasnog nasilja. Komitet za prevenciju torture je u brojnim posetama Srbiji ukazivao na nepravilnosti u radu policijskih službenika, na iznuđivanje iskaza, na prisustvo nekih nestandardnih predmeta u policijskim stanicama, koji potencijalno mogu da služe za vršenje torture. Policija u Srbiji suočena je sa problemom da je prati "imidž brutalnosti“ koji postoji još od devedesetih.
Aktivista Ilija Kostić (74) brutalno je pretučen pre nekoliko dana u policijskoj stanici u Novom Sadu, nakon što je tokom blokade suda u tom gradu poprskao biber sprejom jednog od policajaca, i to po viziru. Iako je Kostić delimično priznao izvršenje dela, to nije sprečilo policajce da ga brutalno pretuku u stanici, zbog čega je morao hitno na operaciju i odstranjen mu je testis. Čitav slučaj je sada poveren Unutrašnjoj kontroli MUP-a Srbije.Svako krivično delo, uključujući i zlostavljanje i mučenje, mora da se dokaže. Zato je važno da Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova, tužilaštvo, Zaštitnik građana i Nacionalni preventivni mehanizam protiv torture odrade kako treba svoj deo posla. U idealnim uslovima, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine bi trebalo da traži vanredni izveštaj od policije povodom postupanje tokom protesta.
Međutim, postoje tri ključna problema u radu Sektora. Prva je da on nije nezavisan u svom radu. Postoji zakonska mogućnost da ministar unutrašnjih poslova daje obavezne smernice Sektoru unutrašnje kontrole, osim u istražnom i predistražnom postupku, na zahtev Javnog tužilaštva, a druga stvar je da je načelnik, a samim tim i ceo Sektor unutrašnje kontrole, u potpunosti odgovoran za svoj rad ministru unutrašnjih poslova.Učestalo zlostavljanje, mučenje privedenih u policijske stanice tokom takozvanog pretkrivičnog postupka, sve više ukazuje na činjenicu da se u reformi policije, bar kada je reč o batinanju, nije odmaklo dalje od uobičajene decenijske prakse. Policijska brutalnost je stara priča u Srbiji. Stručnjaci Evropskog komiteta za prevenciju torture Saveta Evrope su još 2004. i ponovo 2007. bili začuđeni kako u policijskim stanicama po Srbiji vise bejzbol palice i gvozdene šipke na upadljivim mestima. Komitet je posle posete Srbiji zaključio da je nasilje prihvaćena praksa i deo policijske kulture. Šamaranje, šutiranje, udaranje službenom palicom, primena elektrošokova iz ručnih uređaja i električnih kablova povezanih na automobilske akumulatore samo su neke od mera koje je primenjivala policija, pokazuje izveštaj Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja (CPT) Saveta Evrope iz 2022.Navodi pritvorenika na kojima je primenjivana sila i koji su se obratili CPT-u potkrepljeni su dokumentacijom koja je pregledana u policijskim stanicama, kao i izveštajima o povredama koje su sačinili zdravstveni radnici u ustanovama u koje su pritvorenici primani.
- Komitet preporučuje da vlast u Srbiji usvoji niz odlučnih mera za suzbijanje ovakvog postupanja, uključujući uvođenje istražnog razgovora sa osumnjičenima za krivična dela, kao i obavezno audio i video snimanje svih intervjua koje obavljaju policijski službenici - pisalo je u izveštaju CPT.
U dokumentu se napominje da istrage koje sprovodi tužilaštvo i odeljenja policije koja se bave nadzorom nad radom policije nisu dovoljno efikasne, a izražena je i zabrinutost zbog blagih kazni koje su sudovi izrekli policijskim službenicima osuđenim za zlostavljanje.
Kada postoje navodi o tome da je policija izvršila bilo kakav oblik torture ili nečovečnog i nehumanog postupanja, ti slučajevi se moraju tretirati kao hitni i moraju se ispitati svi navodi koji su dostupni javnosti, jer ne možete da očekujete od nekih građana koji su pretučeni, koji su možda uplašeni, istraumirani, da sad svi idu i da prijavljuju te slučajeve. Ako ste u policiji zadržani povređeni, možete da zahtevate da vas pregleda lekar po vašem izboru, ili dežurni lekar, svejedno, i policija mora da vam omogući lekarski pregled. Taj lekarski pregled mora da bude izvršen bez prisustva policijskog službenika, znači u privatnosti. Policijski službenik može eventualno da bude prisutan samo ako lekar insistira, zbog svoje bezbednosti.
U svakom slučaju, tužilaštvo treba da preduzima najveći broj radnji, a ne da se u potpunosti oslanja na to šta će da uradi Sektor unutrašnje kontrole. E, to u Srbiji nije moguće.
Komentari 1
ostavi komentar