Pronađena osumnjičena za ubistvo majke

- Policija je večeras locirala osumnjičenu i privela je. Kako je bila u istoj odeći i obući koju je nosila kada je, kako se sumnja, ubila majku odvedena je u Zavod za sudsku medicinu radi pronalaženja tragova koji bi mogli rasvetliti njenu ulogu u ovom zločinu. Odeća i obuća biće podvrgnuta DNK analizi kako bi se ustanovilo da li na njoj ima bioloških tragova žrtve što bi dokazalo sumnju da je baš Marina lišila života svoju majku - navode sagovornici upoznati sa ovim slučajem za Telegraf.rs.

Šta će dalje biti sa ženom čije je duševno zdravlje pod znakom pitanja, još se ne zna. Postoji mogućnost da bude odvedena u Policijsku upravu na saslušanje ili u Psihijatrijsku bolnicu u Gornjoj Toponici kako bi se ustanovilo da li je uopšte sposobna da iznese svoju verziju događaja.

Zločin se dogodio u nedelju u večernjim časovima u Ulici Save Kostića gde je Zorica živela sa suprugom Najdanom i ćerkom Marinom. Svedoka zločina nema jer Najdan u vreme kada je Zorica lišena života čuvao koze u obližnjem Banjskom Polju.

Negoslav Cvetanović, Najdanov rođeni brat svedoči da je ova porodica imala mnogo problema ali da niko nije očekivao da će oni kulminirati na ovako stravičan način.

- Moj brat i njegova supruga su ušli u sektu zajedno sa svojim tada maloletnim ćerkama. Naša majka je bila veoma zabrinuta zbogt toga, stalno im je govorila da se ostave toga te da više brinu o deci. Marina nije imala izbora, bila je samo dete i morala je da trpi to što su joj roditelji nametnuli. Kad je odrasla pokušala je da izađe iz te priče i tada su nastali problemi. Moj brat i snaha su je maltretirali i šikanirali jer se oglušila o njihove zahteve da ostane u sekti. To je loše uticalo na njenu psihu, pa je morala na psihiajtrijsko lečenju u bolnici u Gornjoj Toponici. Bilo mi je žao Marine, molio sam brata da se posveti detetu ali ništa nije vredelo - opisuje Cvetanović događaje koji su prethodili krvavom obračunu.

Kaže da su se stvari u toj porodici pogoršavale te da je i on postao žrtva patološkog ponašanja svog brata.

- Brat me je izbo vilama samo zato što sam hteo da uzmem deo roditeljske imovine. Želeo sam makar jednu njivu, pa i ja sam potomak tih roditelja. On se zbog toga naljutio i napao me, zbog toga smo bili na sudu, provukao se sa nekom novčanom kaznom. Prešao sam preko toga, govorio sam mu da se mane naših privatnih svađa i da se posveti porodici. Međutim, on je bio nezainteresovan za ono što mu se dešava u kući. Posvetio se stočaarstvu, nije bio kod kuće već je čuvao životinje po ceo dan po obližnjim pašnjacima – nastavlja ovaj čovek.

Negoslav objašnjava da nije bio kod kuće kada se zločin dogodio već u selu Sićevo gde je manifestacija Dani berbe.

- Moja kuća je odmah pored bratovljeve, išao sam ka svojoj ulici kada sam video policiju i Hitnu pomoć. Policajci su me zaustavili i rekli mi da uđem u kuću. Posle par sati su došli kod mene i rekli mi šta se desilo, te me pitali da li postoji neki drugi izlaz osim ovog puta koji koristimo da bismo išli ka centru naselja. Objasnio sam im da se može izaći i preko naših bašti, pa su oni koristeći baterijske lampe čitavu noć pretraživali to područje – zaključio je ovaj Nišlija.