Nema pravde - i dalje smo pod senkom mračnih devedesetih

Da bi neko postao sudija ili javni tužilac potrebno je da bude stručan, osposobljen i da bude dostojan tog poziva. Pojam dostojnosti se u našim zakonima objašnjava sa mnogo reči, toliko da je ostao upotrebno podložan zloupotrebi i nejasan. Tužilaštvo za organizovani kriminal, ono koje bi moralo biti posebno stručno naročito za državne zločine, koje organizuje i sprovodi država preko svojih organa, uglavnom tajnih službi, jer državni zločini jesu deo organizovanog kriminala, uništilo je sudski postupak u slučaju ubistva novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa Slavka Ćuruvije.Ovaj zločin ukazuje na istinsku tragediju, ne samo smrti jednog čoveka, nego i nepodnošljivog i preskupog vrdanja države koja ne sme da iziđe na kraj sa svojom mračnom i  zločinačkom prošlošću.To je od samog pokretanja sudskog postupka mirisalo na pravosudnu trulež. Vlast se branila svim sredstvima i dozivala svoj alibi. Prihvatanje takvog uticaja od strane suda nije moglo da se završi dobro. Uvek negde udari jer se nužno sudari sa zakonom i besom naroda.

Tako je optužnica sve vreme suđenja ostala da bazdi istim intenzitetom. 

Zbog ubistva Ćuruvije uhapšeni su Milan Radonjić i Ratko Romić, bivši operativci Službe bezbednosti. Još jedan optuženi, Miroslav Kurak je u bekstvu i za njim je bila raspisana međunarodna poternica. Tokom 2014. tadašnji vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se politička ubistva, kao što je bilo ubistvo novinara Slavka Ćuruvije, više nikada u Srbiji neće ponoviti. 

Vučić je rekao da je tužilaštvo shvatilo da sada ima dosta materijala u rukama i da "ima više živih reči koji potvrđuju zločinačku ulogu dela države i pojedinaca koji su tobož u ime države takav zločin izvršavali".Tužilaštvo za organizovani kriminal, očigledno u vreme istrage nije imalo sumnjičavog tužioca, koji bi se zapitao: Zašto verovati verziji čoveka, koji je u vreme ubistva novinara bio ministar informisanja u tadašnjoj, po mnogo čemu sramnoj Vladi, a naročito, zašto mu verovati kad je taj isti, za života Slavka Ćuruvije izgovorio: "Osvetiću se kad tad Slavku Ćuruviji za laži koje o meni objavljuje Dnevni telegraf"?

A, isplivale su tu i suštinski bitne stvari. Recimo Kurak, koji je u bekstvu, posle ubistva je izvadio pasoš. Pa nas je onda ministarstvo spoljnih poslova obavestilo da je pasoš izdat za "vreme one vlasti" 2011. A u svemu prisutan Vojislav Šešelj je još 2002. objavio da je ubica Kurak i tražio nagradu. Da li je to Vučić znao još 2002? Da li je verovao svom tada neprikosnovenom šefu? Dakle, ni tada nije postojao policijski inspektor koji bi mogao o tome da ga priupita, a sadašnji predsednik Srbije veća tada da promoviše poligrafsko ispitivanje kome je kasnije postao tako sklon.

Srbija je siromašna zemlja, ali bogata političkim ubistvima. Posle pobede tada opozicionog kandidata Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem, na predsedničkim izborima 2000. godine, u novembru 2000. nestao je sudija Nebojša Simeunović. On je bio dežurni istražni sudija u noći između 3. i 4. oktobra 2000. Sudija Simeunović je te noći odbio da prihvati zahtev okružnog javnog tužioca da raspiše poternicu i odredi hapšenje i pritvaranje čelnika tadašnjeg DOS-a, Nebojše Čovića i Borisa Tadića, kao i štrajkačkog odbora kolubarskih rudara.

Štrajkački odbor je brojao 13 radnika Kolubare. Telo Nebojše Simeunovića pronađeno je u Dunavu u decembru 2000. godine. Službena verzija je glasila da je sudija Simeunović izvršio samoubistvo. Ozbiljna istraga o uzroku smrti sudije Nebojše Simeunovića nikad nije sprovedena. Simeunović je više od 20 godina bio istražni sudija beogradskog Okružnog suda, gde je radio na nizu osetljivih predmeta, među kojima su ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, policijskog generala Radovana Stojičića Badže i generalnog direktora JAT-a Žike Petrovića.Već 5. oktobra 2004. ubijeni vojnici Dražen Milovanović i Dragan Jakovljević, a sve što je država učinila da rasvetli njihovu pogibiju bilo je temeljno zataškavanje. U nalazu Vojne istražne komisije konstatuje se da je topčiderska tragedija ubistvo i samoubistvo, dok je državna komisija ocenila da je gardiste ubila treća osoba. Posle je "stigao" advokat Vladimir Cvijan, Oliver Ivanović, "Panda", rampa "Doljevac...

Ova zemlja je međutim i dalje pod senkom mračne prošlosti ratnih devedesetih. Koliko je ona mračna potvrđuje podatak da je tog aprila 1999. kada je ubijen Slavko Ćuruvija, Ivica Dačić bio portparol Slobodana Miloševića, a Aleksandar Vučić, ministar informisanja.