Godinu dana od masakra u CG: Ovde više nema života

Tog 12. avgusta 2022. Cetinjanin Vuk Borilović u krvavom pohodu je nemilosrdno ubio deset osoba, a među njima i dvoje dece, pre nego je ubijen u naselju Medovina. U bezumnom činu ubijena su dva rođena brata i njihova majka Nataša Martinović, Rajko Drecun i njegovi roditelji Danica i Dimitrije, rođene sestre Aleksandra i Mila Radunović, Goran Đurišić i Milan Mitrović.

Među ranjenima, koji su preživeli tog dana, bili su Filip Đurković, Aleksandar Drecun, Slavica Zvicer, Mileva Ramadanović, Darinka Čelebić i policajac Ljubiša Maksimović.

- Teško je, mnogo je teško. Tragedija je to velika, posebno mi je žao dece i majke Martinović, e to je tuga. Sad 24. avgusta biće i godina kako mi je umro suprug. Jeste bio slab, ali ova tragedija i moje stanje, kad se u to vreme nije ni znalo hoću li preživeti, dotuklo ga je samo 12 dana nakon ove muke - kroz suze za "Vijesti" priča Mileva Ramadanović dok pogledom sa terase, zagledana u Cetinje, pokušava da pribere snagu i nastavi mučan razgovor…

Borilović je tog dana, nakon što je pre toga usmrtio većinu svojih komšija, pogodio i Milevu sa dva metka u ruku i grudi, zbog čega se 75-godišnjakinja tri meseca bolnički lečila, a još tri bila prikovana za krevet…

- Bila sam u kući sa suprugom. Čekali smo kćerku da dođe, kada sam čula kako komšinica Slavica Zvicer doziva: "Mileva, Dare, Mileva… ranio me Vučko". Ja mužu ne govorim ništa, jer sam znala da slabo može na noge. Kada sam istrčala ispred, vidim nju kako sva krvava, pravo je u oko gađao, leži ispred vrata komšinice Darinke Čelebić. Dotrčala sam do nje, savila se da joj pomognem, da je pridignem. Tada me je metak s leđa pogodio u desnu ruku. Potpuno je metak bio prekinuo nadlakticu, čini mi se da se ruka samo se za čapru držala. I ja se tada okrenem, vidim Vučka tu na vrhu stepeništa. Tada me je gađao još jednom. Taj metak mi je prošao kroz grudi i tu sam pala ispred Darinkinih vrata, ubrzo izgubila svest - prisetila se Mileva Ramadanović, dok rukom pokazuje na dve rupe u zidu komšijske kuće.

Ona, kao i ostale komšije, bez ikakve krivice, našla se tog dana ispred Vuka Borilovića, koji je lovačkim karabinom više od 40 minuta sejao smrt u Medovini, malenom naselju čije su kuće protežu na brdu, desno od zvonika Cetinjskog manastira.

Pridržavajući se uz hodalicu, Mileva teškom mukom može da pređe po nekoliko koraka od kuće do terase, gde provodi dane…

- Nisam ja ni znala u tom trenutku šta je on gore već učinio. On je Slavicu pogodio gore, pa je ranjena dotrčala do nas, a on je krenuo za njom, možda nas dole ne bi ni dirao. A dva policajca, ovaj jedan je imao bar dva metra drugi je bio manji, stajala su u vratima od naše kuće. Kako sam pošla tamo do nje, oni su odnekud uskočili u našu kuću. Kad je on mene ranio, onda su oni počeli da pucaju, eto tu se u zidu vidi i rupa od metka. Muž je sve čuo, ali mu nisu policajci dali da izađe. Da su odmah krenuli da pucaju dok je stajao tu… da su ne znam… možda mene ne bi ni ranio - više kao za sebe dodala je Mileva.

Nakon bolničkih, teških dana i duge patnje, posle tragičnog 12. avgusta 2022. godine, Milevi Ramadanović je posebno težak bio i povratak u porodičnu kuću, dolazak u utihnulu Medovinu…

- Na početku su tu kod mene bili kćerka sa decom, žene koje smo plaćali da pomažu jer sam bila još tri meseca nepokretna. Ali, više ništa nije isto ovde. Tišina, tuga, crnilo i to se i okom vidi. Čula sam da komšije Drecuni gore iznad nas, što im je Borilović ubio oca, majku i brata, a malog ranio, da su otišli iz svoje kuće iz Medovine. Nema ovde života, kome će se vratiti… nema više. Zvala su me braća moja da idem kod njih, ali nisam htela, ne mogu nigde iz ove moje kuće - plačući priča Mileva.

Da je život u Medovini gotovo stao i da je svaki dan posebna borba, potvrđuje i vitalna starica Darinka Čelebić, koja u samoći više od 25 godina, nakon lične tragedije u kojoj je izgubila oba sina i kasnije smrti ćerke, pronalazi snagu za novi dan…

Gotovo 90-godišnja starica stajala je na vratima kuće, dok je pokušavala da pomogne ranjenoj komšinici Slavici…

- Kad je krenuo da puca tu sa sa stepenica, ja sam u strahu utrčala u kuću. Bosa sam kroz sobu pobegla kroz prozor i tim drugim stepeništem iza kuće strčala dole i sakrila se u avliju "Oboda" - prisetila se Darinka Čelebić.

Da je metak, dok je komšija Borilović pucao, okrznuo po glavi, Darinka i ne pominje, već samo odmahuje rukom…

- Nije to važno. Popraviti se ne može ništa, tako je kako je. O, šta se sve trpeti može - kazala je ona.