KAKO JE BALKAN DRHTAO: Zemljotres u Skoplju NAJSMRTONOSNIJI, a najjači je pogodio Crnu Goru

Najjači zemljotres na ovim prostorima pogodio je 1979 godine Crnu Goru. Zemljotres, jačine 7 stepeni Rihterove i IX stepeni Merkalijeve skale dogodio se 15. aprila 1979. godine u 07:19 po lokalnom vremenu, petnaestak kilometara od crnogorske obale između Bara i Ulcinja. Potres je trajao deset sekundi, i uglavnom se osetio duž crnogorske i albanske obale.

U ovom potresu poginula je 101 osoba u Crnoj Gori i 35 u Albaniji, a više od 100.000 ljudi je ostalo bez krova nad glavom.

Teško je oštećen Stari grad u Budvi. Od 400 građevina u Starom gradu samo 8 je ostalo nedirnuto potresom. Zidine i zaštitni bedemi iz 15. veka su takođe teško oštećeni. Manastir Praskvica koji se nalazi između Miločera i Svetog Stefana je pretrpeo velika oštećenja. Crkva unutar manastira je potpuno srušena, a i freske su takođe oštećene.

Herceg Novi, najmlađi grad na crnogorskoj obali, takođe je teško oštećen. Delovi zidina Starog grada su pali u Jadran.Stari Bar je pretrpeo štetu - tvrđava je oštećena u manjoj meri, dok je stari akvadukt većim delom uništen.

Ulcinjski Stari grad, još jedan crnogorski centar kulturne baštine, je skoro potpuno uništen, vekovima stara Balšić kula u Ulcinju je srušena.

Međutim, najsmrtonosniji zemljotres pogodio je 26. jula 1963. godine Skoplje, SR Makedonija, u današnjoj Severnoj Makedoniji, a tada Republici u okviru SFRJ.

Ovaj zemljotres imao je magnitudu 6,9 stepen Rihterove skale i u njemu je poginulo preko 1.000 ljudi, više od 3.000 je povređeno, a između 120.000 i 200.000 je ostalo bez doma.

U potresu je uništeno između 75 i 80 odsto grada.

Podrhtavanje je trajalo čitavih 20 sekundi i osetilo se duž većeg dela doline reke Vardar.

Zbog obima i ogromne razorne moći ovog zemljotresa pomoć u novcu, medicinskih, inženjerskih i građevinskih timova i namirnica ponudilo je 78 država.

Godine 1969. Banja Luku je pogodio potres magnitude 6.4 po Rihterovoj skali i intenziteta u epicentralnom području od 8 stepeni po Merkalijevoj skali. Zemljotres je ovaj Grad u tadašnjoj Republici Bosnio i Hercegovini sastavnom delu SFRJ zadesio je 27. oktobra.

Počeo je neuobičajeno jakim prethodnim udarom, u noći 26. oktobra u 02.55 časova. Podrhtavanje tla se nastavilo do 08.53. Zemljotres se zbio u 16.35., a epicentar je bio na 20 kilometara ispod grada.

Zemljotres je devastirao grad. Poginulo je 15 Banjalučana, a 1.117 ljudi su bili teže i lakše povređeni. Materijalna šteta je bila ogromna. Potpuno je uništeno 86.000 stanova. Velika oštećenja nanesena su školskim (266), kulturnim (146), zdravstvenim (133), društvenim i objektima javne uprave administracije (152). Privreda je pretrpela značajne gubitke. Sva preduzeća su naredni period radila sa značajno smanjenim kapacitetima, a neka su potuno prestala sa proizvodnjom. Autobusi su iz Banje Luke odvezli osnovce i srednjoškolce koji su, skoro započetu, školsku godinu završili u raznim krajevima bivše Jugoslavije.

Ubrzo je počela rekonstrukcija i sanacija devastiranih objekata, obnovljena je gradska infrastruktura i počela brza urbanizacija.

Zemljotres 3. novembra 2010. godine u Kraljevu bio je magnitude 5,4 ili 5,3 i dogodio se na oko 10 km severoistočno od Кraljeva. Hipocentar zemljotresa bio je na oko 10 km dubine.

Prema saopštenju Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra, u periodu između 02:11 i 02:45 časova dogodila su se dva manja potresa magnitude oko 2,2 stepena Rihterove skale. Oko 09:25 časova po lokalnom vremenu dogodio se još jedan jači potres, kao posledica smirivanja tla.

U zemljotresu je poginulo dvoje ljudi, oko 180 je zadobilo lakše telesne povrede, a izazvana je i velika materijalna šteta.

Neki vid oštećenja je pretrpelo oko 16 hiljada kuća, 8.500 stanova, 33 škole i nekoliko stotina privrednih objekata, dok je posledice zemljotresa osetilo oko 80 hiljada ljudi.

Samo na individualnim stambenim objektima materijalna šteta je procenjena na oko 2,5 milijarde dinara.

Za uslove u Srbiji i na Balkanu, ovakav zemljotres se smatra veoma snažnim, dok je u svetskim razmerama njegova jačina srednjeg intenziteta. Zemljotres ove magnitude se na teritoriji Srbije događa sa frekvencijom od oko 10 godina.