Energetska kriza utiče na INFLACIJU: Čekaju nas poskupljenja i veći krediti?

Nikola Fabris je rekao da energetska kriza utiče na inflaciju preko tri kanala. Prvi je direktan, preko cena nafte i gasa. Drugi je indirektan, preko poskupljenja onih proizvoda u čiji sastav ulaze nafta, gas i ostali energenti. A kao treći navodi kanal očekivanja.

- Ako se zbog rasta ovih cena formiraju očekivanja da će doći do inflacije, onda postoji eventualni rizik da dođe i do poskupljenja nekih drugih proizvoda. Međutim, treba imati u vidu, da su cene energenata u Srbiji u značajnoj meri ograničene, da se ne formiraju potpuno slobodno i da će zato taj efekat u Srbiji biti manji nego u nekim drugim zemljama - rekao je Fabris.

Podseća da je inflacija na kraju februara međugodišnje iznosila 2,5 odsto.

- U ovom trenutku cene su mirne. One su još uvek u okviru inflatornog cilja, ispod centralne tendencije, ali postoje određeni signali da će svakako do kraja godine inflacija biti viša -  rekao je i dodao da je osim kanala porasta cena energenata faktor i isticanje uredbe o ograničavanju marži u trgovinama.

- I vidimo već da su određene trgovine odmah povećale cene. Takođe, potencijalni pritisak vrši i rast plata brži od produktivnosti. Prošle godine nominalni rast plata iznosio je 11 odsto, postoji brzi rast penzija, a takođe i kreditna aktivnost raste. U januaru međugodišnja stopa je bila negde oko 15,9 odsto, što sve u određenoj meri vrši pritisak na rast agregatne tražnje koja vrši pritisak na rast inflacije - naveo je.

"Do kraja godine inflacija će biti veća nego sada"

Međutim, ističe da treba imati u vidu da je Srbija mala i visoko otvorena ekonomija u kojoj se uvozi širok spektar proizvoda, od hrane do potrošačkih proizvoda, tako da značajan deo tog rasta agregatne tražnje odlazi na uvoz, što ne vrši pritisak na domaće cene.

- Ali svakako do kraja godine inflacija će biti veća nego što je trenutno - naveo je

Na pitanje da li su državne mere koje suzbijaju visoke cene dobre, ističe da je za izbor inflatornih mera potrebno pre svega imati u vidu koji je tip inflatornog šoka.

- U ovom trenutku dominantan je eksterni tip inflatornog šoka i u slučaju eksternog inflatornog šoka, mere domaće monetarne politike, kao što su referentna kamatna stopa, mogu da imaju manji uticaj na inflaciju, jer one ne mogu uticati na formiranje cena na tržištu. Stoga, u tom kontekstu mnogo su adekvatnije mere fiskalne politike kao što su, na primer, ograničenje cena energenata, dalje spuštanje cena akciza i poreza, donošenje nekih propisa koji bi ograničili nefer trgovinske prakse, što se najavljuje, ali ja ne bih zanemario ni podršku u ugroženim kategorijama kroz mere subvencija, na primer, poljoprivrednicima - istakao je.

"Situacija sa maržama se može gledati iz dva ugla"

Kada je reč o ograničenju marži, napominje da se ta situacija može gledati iz dva ugla.

- Sa jedne strane, vi u Srbiji imate potpunu dominaciju velikih trgovinskih lanaca, a sa druge strane imate situaciju da trgovinski lanci žele da slobodno formiraju cene. U osnovi, po meni, tu je pravi pravac delovanja antimonopolske politike, koja bi ispitala da li neki veliki trgovinski lanci zloupotrebljavaju svoj dominantan položaj na tržištu i siguran sam da bi se tu našle nepoštene trgovinske prakse koje ne poštuju fer pravila konkurencije i na taj način ostvaruju ekstra profit - rekao je profesor.

Napominje da u svakom slučaju, ograničavanje trgovinskih marži ni u kojem smislu ne bi smelo da ide do tog nivoa da bi dovelo trgovine da posluju sa gubitkom.

Treba li građani koji imaju kredite vezane za Euribor da strahuju?

Na pitanje šta je sa kreditima i da li građani koji imaju kredite vezane za Euribor treba da brinu da će im dramatično skočiti rate, profesor Fabris kaže da misli da nema razloga za takav strah.

- To su sve jako mala pomeranja. Znači pomeranja od 0,1 poena na prosečnu ratu stambenog kredita - rekao je i dodao da postoji i ograničenje Narodne banke Srbije da maksimalno dozvoljena kamatna stopa na stambene kredite iznosi 5,88%.

Kako je rekao, rast Euribora bi mogao ugroziti rast referentnih kamatnih stopa Evropske centralne banke i FED-a. Napomenuo je da je to u ovom trenutku malo verovatno.

- Ako pogledate situaciju u Evropi, vi imate procenu vrlo niskog rasta, procene za rast kreću od 0,9 do 1,3, inflacija je u februaru iznosila 1,9 odsto u okviru cilja i u takvim uslovima svaki rast referentne kamatne stope ECB bi mogao da znači samo usporavanje ekonomskog rasta. Tako da Evropska centralna banka definitivno procenjuje da je u ovom trenutku veći problem privredni rast nego inflacija. Ne očekujem da će Evropska centralna banka podizati referentnu kamatnu stopu - rekao je.

Fabris kaže da je slična situacija i u Americi, gde su referentne kamatne stope još više nego što su u Evropi.

- Mislim da je mnogo manje verovatno da će FED podizati referentne kamatne stope, naročito u uslovima kada Amerika ostvaruje solidne stope ekonomskog rasta. Projekcija za Ameriku je oko 2 odsto i mislim da ni FED neće želeti da povećanjem referentne kamatne stope ugrozi ekonomski rast. Centralne banke vagaju da li je veći problem inflacija ili ekonomski rast, mislim da u ovom trenutku je procena da je veći problem ekonomski rast i referentne kamatne stope će biti mirne. Tako da će Euribor verovatno biti miran - zaključio je Nikola Fabris.