Pozorište koje menja život: Ispovest glumice Aleksandre Anđelković

Aleksandra Anđelković glumica i dramski pedagog sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom otkriva da deci gluma pomaže da otkriju drugačiji svet, da ojačaju i pronađu interesovanja koja im se skrivaju u podsvesti, a gluma ih izvede na pozornicu. U radu sa odraslim polaznicima otkriva da je rad sa njima dosta bio lekovit u smislu da odrasli vole da se igraju ali su usled stresa od posla i svakodnevnog života zaboravili da se opuste i dozvole sebi da budu ono što jesu, a scena im pomaže u tome.

Šta je Konstruktivizam i kako se to može povezati sa glumom?

Aleksandra: Kada sam završila Konstruktivističko savetovanje pre par godina u Konstruktivističkoj školi, otkrila sam važnu sponu između glume i psihoterapije. Smatram i danas da je jako važno raditi na mentalnom zdravlju, ukoliko se bavite poslom koji izaziva puno stresa i anksioznost, svaki posao kao i rad u pozorištu može biti vrlo stresan. Rad sa psihoteraputom, stvoriti sigurno mesto gde možeš reći kako se osećaš a bez osude je danas za čoveka pretrpanog informacijama, pogubljenog u sistemu bez jasnih vrednosti, izgubljenost je druga reč za sve što ga odvlači od onoga što jeste. Kako bi se vratio sebi, mora krenuti od početka, nije lako ali je lekovito. Džordž Keli, američki psiholog čiji je rad postavio temelje onome što danas poznajemo kao konstruktivistička psihoterapija bio je zainteresovan za performativne aspekte ljudskog ponašanja. Jedan od njegovih najpoznatijih doprinosa - fiksna terapija uloga (fixed-role therapy) - direktno koristi principe glume, klijent dobija novu „ulogu”,ulazi u drugačiji način ponašanja, igra alternativnu verziju sebe u svakodnevnom životu Ovo nije metafora. To je doslovno - igranje drugačijeg identiteta. U tom smislu, može se reći da je Keli: - psihoterapiju približio teatru, a teatar psihološkoj promeni.

U kojoj meri je igranje uloga povezano sa terapijom?

Aleksandra: “Keli je govorio o čoveku kao o „naučniku“, biću koje stalno postavlja hipoteze o svetu i proverava ih kroz iskustvo. Ali ono što ovu ideju čini posebno zanimljivom za glumce jeste sledeće, te hipoteze mi ne samo da mislimo — mi ih igramo. Svaki put kada odlučuje kako ćete odigrati lik, istražujete odnose na sceni, birate ton, ritam, pogled, vi zapravo testirate različite načine razumevanja sveta. Drugim rečima: glumac je čovek-naučnik u akciji, koji se može i na taj način posmatrati, a ne samo puki zabavljač - Glumac reci nešto smešno!”.

Da li se pozorište može tumačiti i kao"Teatar kao laboratorija psihološke promene"

Aleksandra smatra da za razliku od svakodnevnog života, scena nudi nešto jedinstveno, mogućnost da se ista situacija odigra na više načina, slobodu da se isprobaju alternativni identiteti, prostor gde greška nije neuspeh, već istraživanje. A upravo je to srž psihološke promene: ne razumeti drugačije - nego početi igrati drugačije. Takođe, pozornica, scena nam omogućava upravo to da svet vidimo drugačije i da bude mala laboratorija u kojoj isprobavamo različite uloge, na sigurnom terenu.

Šta se dešava na događaju "Pozornica značenja: od uloge do narativa - susret psihodrame i konstruktivizma"

Ovogodišnji skup nosi naziv "Pozornica značenja: od uloge do narativa - susret psihodrame i konstruktivizma", kao poziv da zajedno istražimo kako se identitet oblikuje, pregovara i menja u terapijskom prostoru. U okviru ovog segmenta, glumci Aleksandra Anđelković, Aleksandar Meda Jovanović i Branko Pleša će otvoriti temu "Da li uloge menjaju identitet".

Tri dana konferencije biće prilika da kroz predavanja, iskustveni rad, dijalog i scenski izraz istražimo načine na koje se značenje rađa, i menja između uloge i narativa, teorije i prakse, priče i iskustva. Program i ove godine okuplja istaknute međunarodne predavače čiji radovi povezuju univerzitete iz Čilea, Poljske i Španije. U Beograd nam dolaze psihoterapeuti Dr Luis Botella, D Michał Jasiński, Dr Danilo Orlando Moggia Narváez i psiholog i doktor farmakologije Dr Débora González, koji će svojim predavanjima otvoriti pitanja konstrukata, narativa, emocija i transformacije kroz dijalog u terapijskoj sobi. Uz njih, predavači su i domaći psihoterapeuti sa bogatim iskustvom u konstruktivističkom i psihodramskom modalitetu, kao i profesori sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koji će govoriti o ulozi, identitetu, unutrašnjoj logici priče i terapijskom susretu kao mestu gde se stvara novo značenje.

Da li radite na novim projektima u kojima možda vas gledamo?

Trenutno sam na Master studijama na Teoriji pozorišta na FDU i bavim se istraživačkim radom, možda ne baš skoro, ali pripreme su u toku. Sa decom spremam predstavu Mačke iz visokog društva u vidu mjuzikla, tako da svoje vreme sam usmerila i na predavanja, režiju ali i učenje, bićete obavešteni, ne smem ništa da otkrivam.